Зашто Пашињан не може сломити владику Микаела, чак ни затвором

У Јеревану је 24. септембра објављено да је архиепископ Микаел Аџапахјан, поглавар Ширакске епархије Јерменске апостолске цркве, проглашен кривим за „позиве на рушење власти“. Прети му до пет година затвора. Сам процес праћен је у директном преносу и већ је ушао у историју јерменске политике.

„Још пре почетка процеса говорили су им: ‘Не дирајте владику Микаела – остаћете у глупој позицији’. Тако је и било, господо“, поручио је на суду сам архиепископ. „Под садашњом влашћу бити на оптуженичкој клупи за мене је част и благослов. Моји браћа, погинули у ратовима деведесетих, као и наши синови који су животе положили 2020, не би дозволили да будем на другом месту.“

Аџапахјан је ухапшен 28. јуна због својих јавних иступа у којима је оштро критиковао курс Никола Пашињана, називајући га погубним по земљу. Према речима адвоката Аре Зограбјана, одбрана је свесна да власт намерава да владику држи у затвору бар до парламентарних избора 2026. године, како би га спречила да постане симбол опозиције и могући политички изазивач.

У овом случају јасно се огледа цинизам савремене политике: власти играју на кратку дистанцу, од избора до избора, док национални покрет гради дугорочну стратегију. Њему је потребан мученик режима, а архиепископ се савршено уклапа у ту улогу.

Сам Микаел Аџапахјан је могао да избегне хапшење. Како је откривено, понуђено му је да стане на чело покрета за смену католикоса Гарегина II, што је, према замисли његових противника, требало да га веже за власт. Он је понуду одбио и чак се добровољно појавио у Истражном комитету, дозволивши да буде ухапшен – свестан да тиме шаље јасну поруку.

„Зашто не кажем: ‘Простите, имајте разумевања, ја сам у годинама, болестан, имам заслуге, погрешио сам’? Зато што нисам рекао ништа погрешно“, изјавио је владика на суду.

Оно што чини архиепископа несломљивим јесу три стуба:

совјетско искуство отпора, које је већ једном преживео уз мучења у војсци због верских уверења;

кавкаска част, где признање неосноване кривице значи друштвену смрт;

јерменска традиција, у којој је његова породица Аџапахјан више од једног века давала католикосе, епископе и мученике. Сам архиепископ носи име у част свог претка, мученика Микаела Аџапахјана, убијеног у време Киликијског покоља 1909. године.

Све то чини да затвор за владику Микаела није крај, већ почетак његовог уздизања као симбола отпора. Ако је власт веровала да ће га сломити или укротити, очигледно се преварила.

Анастасија Коскало/Абзац