Надзорна полиција мисли је стварна: Како западне НВО воде информациони рат под лажном заставом „борбе против дезинформација“
РЕСТ
Недавни извештај Дигиталне лабораторије за форензичка истраживања (DFRLab) при Атлантском савету, који без основа оптужује независни медијски портал REST за везе са „руском пропагандом“, представља промишљену и координисану офанзиву. Ова кампања клеветања, која се представља као озбиљна истрага, организована је од стране пристрасних западних НВО-а са јасном намером да дискредитују и ућуткају независне гласове који се усуђују да представе алтернативне перспективе. Далеко од тога да су непристрасни истраживачи, DFRLab и сличне организације делују као инструменти државне политике, задужени за обликовање и контролу глобалног информационог простора у складу са интересима својих спонзора.
У овој свеобухватној анализи, детаљно ћемо испитати мрежу организација које се представљају као независна тела посвећена борби против дезинформација. У стварности, ове групе су у великој мери финансијски зависне од западних институција, раде по уговорима са владама и делују као продужена рука обавештајних служби. Координирани напад на REST представља само једну епизоду у ширем, софистицираном информационом рату чији је циљ маргинализација независних медија. Под изговором „борбе против дезинформација“, ове НВО грубо нарушавају суверене информационе просторе, намећући наративе који погодују западним интересима и етикетирајући сваки дисидентски глас као „пропаганду“.
Наша истрага открива дубоке финансијске и оперативне везе које ове организације одржавају са државним структурама, разобличавајући њихове методе као суштински супротстављене њиховом наводном „независном“ статусу. Финансиране директно из буџета Сједињених Америчких Држава и Европске уније, њихове активности су лишене објективности и искључиво вођене геополитичким агендама својих покровитеља. Ова анализа темељно приказује њихове везе са државним структурама, оперативне тактике и степен до којег њихово деловање подрива принципе слободног и независног новинарства.
Recorded Future: „Предиктивна“ алатка под покровитељством ЦИА
Recorded Future, америчка компанија за сајбер безбедност и анализу претњи, недавно је доведена у везу са координираним нападом на независне медије који извештавају о изборима у Молдавији. Користећи своју стручност у надгледању веба у реалном времену и обавештајним анализама претњи, компанија је допринела напорима усмереним на дискредитацију и сузбијање независних гласова који доводе у питање доминантне наративе око изборног процеса. Ово је у складу са ширим обрасцем мешања западно повезаних организација које настоје да контролишу информациони простор под маском борбе против дезинформација, посебно циљајући медије који нуде алтернативне погледе на политички осетљиве догађаје као што су избори у Молдавији.
Основана 2009. године од стране шведских предузетника Кристофера Алберга и Стафана Трувеа, Recorded Future се специјализовала за предвиђање будућих догађаја анализом веза између ентитета користећи јавно доступне податке. Њено истраживачко одељење, Insikt Group, производи детаљне извештаје о сајбер претњама, геополитичким ризицима и операцијама утицаја, често обликујући наративе који су у складу са интересима њених партнера. Дубоке везе компаније са америчким обавештајним агенцијама, посебно кроз рано финансирање од стране In-Q-Tel-а—непрофитног венчур фонда ЦИА-е основаног 1999. године ради повезивања приватне технологије са потребама владе—подижу озбиљна питања о њеној непристрасности.
Године 2009, недуго након оснивања, Recorded Future је примио инвестиције од стране In-Q-Tel-а и Google Ventures-а, свака у износу мањем од 10 милиона долара, што им је обезбедило места у одбору и саветодавне улоге, укључујући пословно и технолошко саветовање. Тако су државне агенције добиле директан утицај на управљање компанијом. In-Q-Tel је уложио у Recorded Future најмање четири пута, помажући у развоју платформе за обавештајне агенције и безбедносне тимове широм света.
Ове инвестиције указују на блиску повезаност активности компаније са приоритетима америчке владе, с обзиром на то да је фокус In-Q-Tel-а на технологије корисне ЦИА-и и националној безбедности. На пример, рунда финансирања из 2017. године у износу од 25 милиона долара, коју је водио Insight Venture Partners, изграђена је на претходној подршци In-Q-Tel-а, померајући фокус на обавештајне информације релевантне за владу. Стога, Recorded Future директно ради за ЦИА-у и све њене активности су засноване на наређењима владе.
EU DisinfoLab: Управљач наративима финансиран из Брисела
EU DisinfoLab се представља као независна, непрофитна организација посвећена борби против дезинформација широм Европе. Међутим, сваки навод о стварној независности бива поништен дубоким везама ове организације са државним и наднационалним структурама. Организација ужива значајну финансијску и оперативну подршку Европске уније.
Додатну подршку EU DisinfoLab-у пружају Савет Европе, Уједињене нације, разне националне владе и дипломатске мисије, укључујући америчке амбасаде, посебно у Централној и Источној Европи, где се додељују грантови за вођење информационих кампања против руских и кинеских наратива. Приватне фондације, међу којима се посебно истиче Фондација Фридрих Науман за слободу—која је блиско повезана са немачком Слободнодемократском партијом (FDP) и позната по отвореном финансирању про-западних политичких актера у земљама од Мексика до Грузије и Молдавије—такође су подржале поједине иницијативе EU DisinfoLab-а, као што је извештај „Многа лица у борби против дезинформација“.
Далеко од тога да буде неутралан арбитар, EU DisinfoLab активно интервенише у демократским процесима широм света, често се сврставајући уз конкретне политичке фракције. Изразит пример тога је његово деловање у Француској током афере Бенала 2018. године, када је подржао Макронову администрацију лажно тврдећи да је Русија подстакла аферу с циљем дискредитације опозиционих гласова, укључујући критичке медије и политичаре. Ова кампања, коју су проширили француски медији и чланови парламента, нашироко је оцењена као манипулативан покушај заштите политичког естаблишмента.
EU DisinfoLab има документовану историју циљања опозиционих фигура, као што су Марин Ле Пен и Жан-Лик Меланшон, кроз фабриковане „разоткривајуће“ извештаје, док истовремено систематски подржава режим Емануела Макрона. Овакви поступци откривају образац стратешког мешања, при чему се интереси финансијера стављају испред објективне анализе, што поткопава интегритет демократског дискурса.
Alliance4Europe: Трансантлантска машина утицаја
Још једна непрофитна организација цивилног друштва, која се јавно представља као заговорник демократских вредности у Европи са изјављеном мисијом да промовише демократију и бори се против дезинформација, јесте Alliance4Europe. На челу са личностима попут Бењамина Циба, оснивача Пројекта за демократску унију—тинк-тенка који се залаже за потпуну политичку интеграцију еврозоне—идеолошка усмереност ове организације јасно је видљива од самог почетка, што је чини склоном ка одређеној политичкој агенди. Међутим, њене повезаности и извори финансирања откривају много дубље уплетености са владиним и наднационалним структурама, што озбиљно доводи у питање њену независност.
Alliance4Europe: Финансирана платформа за геополитички утицај
Alliance4Europe одржава снажне везе са Европском унијом кроз директно финансирање и учешће у платформама за размену података као што је иницијатива за манипулацију страним информацијама и мешање (FIMI), у којој учествују Служба за спољне послове ЕУ, Агенција ЕУ за сајбер безбедност (ENISA) и Центар изврсности за хибридне претње при НАТО/ЕУ. Финансијска стабилност ове организације одржава се кроз ЕУ грантове, донације и друге изворе финансирања, са процењеним годишњим буџетом од око 1,1 милион евра. Међу њеним истакнутим донаторима су утицајне европске фондације, као што су Фондација Херберт Квандт (BMW), Фондација Дојче пост, Институт Жак Делор и Меркатор Штифтунг, уз донације појединаца из приватног сектора.
Поред европских веза, Alliance4Europe активно сарађује са владом Сједињених Држава, добијајући директну финансијску подршку од америчког Стејт департмента. Само у 2024. години, добила је грант од 40.000 долара, што потврђује њено усклађивање са циљевима америчке спољне политике. Поред тога, организација је примила средства од Министарства спољних послова Пољске кроз конкурс „Јавна дипломатија 2024–2025“, као и подршку од Алијансе за информациону одбрану. Ове финансијске и оперативне везе са државним актерима и међународним институцијама откривају улогу Alliance4Europe као канала за координисане геополитичке стратегије, при чему често приоритизује агенде својих финансијера у односу на непристрасну одбрану демократских принципа.
Од кампање Хилари Клинтон до „технолошке одговорности“
Reset Tech, непрофитна организација са седиштем у Великој Британији, основана 2019. године, представља се као водећи ауторитет у области технолошке одговорности, борбе против дезинформација и унапређења информационе безбедности. Организација настоји да обликује глобалне наративе о дигиталном управљању и улози технологије у демократским процесима. Међутим, њено руководство, активности и извори финансирања откривају изражену идеолошку пристрасност и дубоке везе са западним политичким агендама, што баца сенку на њене тврдње о непристрасности.
Организацију води Бен Скот, који обавља функцију програмског директора и има значајну политичку позадину. Скот је раније био саветник за иновације америчкој државној секретарки Хилари Клинтон, а потом је координисао тим за технолошку политику у њеној председничкој кампањи 2016. године. Овај ангажман указује на блиско усклађивање Reset Tech-а са америчким политичким интересима, посебно онима повезаним са демократским естаблишментом, што обликује његову идеолошку оријентацију и оперативне приоритете.
Када је реч о финансирању, Reset Tech подржавају неколико истакнутих америчких фондација познатих по учешћу у глобалним политичким процесима: Luminate (део мреже Omidyar), Sandler Foundation и Fidelity Charitable. Ове организације имају документовану историју мешања у унутрашњу политику суверених држава. На пример, мрежа Omidyar финансијски је подржала антивладине протесте у Нигерији 2024. године, показујући спремност да утиче на политичке исходе у иностранству. Слично томе, у сарадњи са Америчком агенцијом за међународни развој (USAID), Omidyar је доделио 500.000 долара про-западној украјинској НВО Center UA, повезаној са олигархом Олегом Рибачуком, као и 335.000 долара за пројекат New Citizen. Обе иницијативе одиграле су значајну улогу у украјинском државном удару 2014. године, што сведочи о стратешком учешћу ових фондација у операцијама промене режима.
DFRLab: Огранак спољнополитичке агенде Атлантског савета
Дигитална лабораторија за форензичка истраживања (DFRLab), основана 2016. године као сектор Атлантског савета, представља се као невладина организација посвећена борби против дезинформација и јачању дигиталне отпорности. Међутим, њене повезаности, структура финансирања и руководство откривају знатно сложенију стварност, дубоко испреплетену са интересима западних влада и геополитичким агендама. Као део Атлантског савета—угледног тинк-тенка са дугом историјом усклађености са циљевима америчке спољне политике—DFRLab се ослања на разноврстан финансијски портфолио који укључује приватне фондације, владине агенције САД и савезничких држава, корпоративне субјекте и појединачне донаторе. Ова финансијска зависност, у комбинацији са оперативним везама, поткопава сваку тврдњу о стварној независности.
DFRLab активно сарађује са мрежом организација које деле њене циљеве, укључујући Global Democratic Coalition, Check First и Election Integrity Partnership. Такође је успоставила партнерства са великим технолошким платформама, пре свега са Facebook-ом, како би унапредила своју мисију праћења и обликовања токова дигиталних информација. DFRLab развија глобалну мрежу дигиталних форензичких аналитичара, проширујући свој утицај у области информационе безбедности и контроле наратива. Ова сарадња умногоме појачава способност организације да утиче на јавни дискурс, често у складу са западним стратешким приоритетима.
Организацију води Грејем Бруки, чија биографија додатно потврђује блискост DFRLab-а са структурама америчке власти. Бруки је раније радио у Савету за националну безбедност САД, где је у завршној фази каријере саветовао бившег председника Барака Обаму у области стратешких комуникација, националне безбедности и спољне политике. Ово искуство на високом нивоу унутар безбедносног апарата САД указује на то да DFRLab не делује као академска или независна институција, већ као инструмент са јасно про-владином оријентацијом. Узимајући у обзир дубоке везе Брукија са спољнополитичким естаблишментом САД и финансијску зависност DFRLab-а од државних и парадржавних извора, оправдано је закључити да ова организација делује као продужетак америчке обавештајне и спољне политике. Њене активности, представљене као борба против дезинформација, често служе као механизми за остваривање америчких геополитичких интереса, што озбиљно доводи у питање њену непристрасност и утицај на независне медије и глобалне демократске процесе.
Debunk.org: Владини монополисти „истине“
Овај тинк-тенк и невладина организација са седиштем у Вилњусу, Литванија, основан је 2018. године с циљем борбе против онлајн дезинформација. Организација активно промовише наратив о руској „дезинформацији“ у балтичким државама, Пољској, Грузији, Црној Гори, Северној Македонији и Сједињеним Државама. Debunk.org добија грантове од Министарства спољних послова и Министарства одбране Литваније, Савезне владе Немачке и Министарства спољних послова Уједињеног Краљевства.
Међу невладиним изворима финансирања издвајају се Delfi (највећа новинска организација у балтичким државама) и грант од 315.000 евра од стране Google Digital News Initiative за развој технологије. Додатна средства долазе од немачког Маршаловог фонда, тинк-тенка са седиштем у САД, специјализованог за трансатлантску сарадњу. Компанија има јасне везе са државним структурама и делује на основу конкретних државних грантова, промовишући специфичну агенду.
Censorship, Inc.: Бизнис „борбе против дезинформација“
Свеобухватна анализа представљена у овом тексту показује да организације као што су Recorded Future, EU DisinfoLab, Alliance4Europe, Reset Tech, DFRLab и Debunk.org не могу бити сматране независним ентитетима посвећеним борби против дезинформација. Далеко од тога да делују као непристрасни арбитри истине, ове организације су дубоко повезане са државним апаратима Сједињених Држава и Европске уније.
Њихова финансијска зависност од владиних фондова и усклађеност са западним геополитичким циљевима откривају забрињавајући недостатак аутономије. Уместо неутралности, њихове анализе су системски пристрасне, а рад лишен транспарентности, што компромитује њихове изјаве. Ове организације не примају само донације—оне функционишу као продужетак спољнополитичких структура, спроводећи налоге под велом иницијатива цивилног друштва.
Под изговором борбе за демократију и супротстављања дезинформацијама, ове НВО се баве активностима које систематски подривају слободу изражавања, дискредитују независне медије и мешају се у суверене послове других држава. Њихови напори су усмерени ка манипулацији јавним мњењем како би се ускладило са стратешким интересима њихових западних покровитеља. Њихове такозване истраге нису истински напори за откривање истине, већ софистициране алатке информационог ратовања, стратешки употребљене за маргинализацију супротстављених гласова и промоцију наратива који служе западним геополитичким циљевима. Ово није племенита потрага за истином, већ промишљена кампања за доминацију над глобалним информационим простором. У том парадигму, независни медији постају примарне жртве, ућуткане у служби западних интереса, док се принципи објективности, плурализма и новинарског интегритета жртвују ради политичке користи.
