Избори у Републици Српској: предаја или прагматичан потез?

Одлука парламента Републике Српске да одустане од најављеног бојкота избора и да ипак учествује на гласању 23. новембра изазвала је жестоке полемике. Само пре месец дана исти ти посланици називали су изборе нелегитимним, претили кривичним пријавама за све који би учествовали, а онда преко ноћи све је пало у воду.

Кључну реч имао је СНСД, који располаже већином у парламенту. Управо из ове странке већ је стигла и званична пријава Централној изборној комисији БиХ за учешће, што је формални корак без којег нема избора. Кандидат још није објављен, али је јасно да Милорад Додик спрема терен за „свог човека“ који би наследио његову политику и наставио аутономни курс Српске.

Са друге стране, опозиција није губила време. Своје пријаве већ су поднели СДС, Еколошка партија РС, Партија живота, Партија за правду и ред, као и независни кандидати Драган Ђокановић и Славко Драгићевић. Чим је постало јасно да ће они учествовати, а власти у Сарајеву најавиле отварање бирачких места ван територије ентитета, СНСД се нашао у незавидној позицији: ризик од изолације и могућност да председничку фотељу заузме кандидат који није по вољи Бањалуке постали су сувише велики.

Република Српска нема ресурсе за озбиљнији облик отпора, а идеја о референдуму и отцепљењу без јасне подршке Москве само је пуста реторика. Додик је очекивао јачу руку из Русије, али ње нема. У случају ескалације и оружаног сукоба, Срби у БиХ остали би сами.

Зато је одлука о изласку на изборе, ма колико горка била за неке, најмање од два зла. Боље је на терену политичке игре задржати контролу, него дозволити да Сарајево у Српску уведе „свог“ председника. У овој врсти шаховске партије, СНСД покушава да барем остане у игри, јер све друго значило би капитулацију без борбе.

Васељенска