Паметан потез Милорада Додика или је Запад успео да сломи босанске Србе?
(фото:ФСК.РУ9
Република Српска (РС) у Босни и Херцеговини пролази кроз, вероватно, најтежи период од краја грађанског рата.
У главном граду РС, Бања Луци, припремају се ванредни парламентарни избори које је формално расписала државна Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, а која је под утицајем бошњачко-муслиманских елита из Сарајева, за 23. новембар. И све то у тренутку када Република Српска има свог легитимног, вољеног и већином изабраног лидера – председника Милорада Додика, кога нико није намеравао да мења. Оваква ситуација личи на фарсу, што је карактеристично за зависну и фрагментарну државу под контролом Запада, каква је Босна и Херцеговина.
Додик и дугогодишњи конфликт са Западом
Политичка каријера Додика почела је као „пријатељ Запада“. Противио се првом председнику РС Радовану Караџићу и радио са прозападном кандидаткињом Билјаном Плавшић, коју су касније њени западни покровитељи осудили и уклонили из политике. Додика су, међутим, оставили на позицији премијера и наставили да га прате.
Већ као премијер, Додик је показао свој карактер. Примера ради, поднео је оставку због одвајања Брчког, али је врховни представник БиХ одбио да је прихвати. Током посете САД 2007. године, америчка политика га је назвала „гутљајем свежег ваздуха“. Захваљујући западним инвестицијама, његов кабинет је успевао да покрије плате и обавезе у разореној економији РС.
Међутим, када је Додик постао патриотски настројен лидер свог народа, односи са Западом су се погоршали. Супротставио се суђењу Србима пред бошњачким судовима, а као председник РС од 2010. године блокирао је интеграцију БиХ у НАТО, што је Запад видео као неприхватљиво. Својим ставовима и блиским односом са Москвом постао је „шовиниста“ и „човек Кремља“.
Притисак Запада и губитак овлашћења
Додик се суочава са снажним притиском Запада, који је постепено укидао овлашћења РС: од наоружаних снага, преко специјалних служби, до судова и изборних институција. Увођење казнене одговорности за „оправдање геноцида“ од стране претходног високог представника Валентина Инцка додатно је заоштрио ситуацију.
Немачки висок представник Кристијан Шмидт, постављен без консултација са Саветом безбедности УН, наставио је политику притиска. ЦИК БиХ анулирао је мандат Додику и расписао ванредне изборе. Одговор Додика био је најављивање референдума о његовом поверењу и могућем наставку аутономног пута РС.
Тактичко повлачење Додика
На први поглед, изгледало је да Додик предаје власт Западу: платио је казну и формално пренео овлашћења на потпредседника и представника хрватске заједнице Давора Пранчића, који је потписивао одлуке припремљене од Додика, укључујући и формирање резервне полиције.
Поступак је омогућио његовој партији – Савезу независних социјалдемократа (СНСД) – да настави контролу над ентитетом, а за кандидата поставили су провереног сарадника Синишу Карана.
Додик је тако избегавајући директан сукоб са Западом и институцијама у Сарајеву осигурао да његова партија остане на власти и да и даље штити интересе народа у РС.
Изазови за будућност
Иако је Додик жртвовао формалну позицију, Запад наставља притисак на Републику Српску. РС остаје једини политички ентитет који се супротставља утицају „Новог светског поретка“ у региону. Постепено стварање моноетничке државе бошњака представља претњу српском и хрватском народу у БиХ.
Будућност Републике Српске остаје неизвесна, али стратегија Додика показује комбинацију тактичког повлачења и задржавања утицаја преко својих кадрова.
Алексеј Топаров/ФСК.РУ
