Одлука која ће утицати на 400.000 Срба: Овде се старосна граница за пензију повећава

Старосна граница за одлазак у пензију у Немачкој ће морати да се повећа са садашњих 67 на 70 година, изјавио је лидер посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ Јенс Шпан.
Гостујући у емисији „Мајшбергер“ на јавном сервису АРД, Шпан је рекао да ће тренутни систем пензионисања са 67 година бити у потпуности уведен до 2030/31. године, али да се ту неће стати, пошто се, како је навео, с дужим животним веком становништва мора продужити и радни век.
– Ако желимо да очувамо обим социјалних давања без превеликог оптерећења будућих генерација, мораћемо дуже да радимо – додао је он.
Шпан је напоменуо да ће се током тридесетих година старосна граница за одлазак у пензију постепено повећавати, прво из године у годину, а затим из месеца у месец, преноси Велт.
Он је навео да сада није прави тренутак за политичку расправу о конкретним променама, али је истакао да јавност „мора чути истину о одрживости система“.
Шпанова изјава долази непосредно након што је савет економских стручњака, који је формирала министарка привреде Катарина Рајхе (ЦДУ), предложио везивање старосне границе за одлазак у пензију за животни век, укидање пензионисања са 63 године и поновно увођење тзв. фактора одрживости у пензиони систем.
У Немачкој се од 2012. године старосна граница за пензију постепено повећава са 65 на 67 година и биће потпуно достигнута 2031. године. Могућ је ранији одлазак у пензију уз умањена примања, док посебни услови важе за дугогодишње осигуранике и особе са инвалидитетом.
Утицај на Србе
Према незваничним проценама, у Немачкој тренутно живи између 400.000 и 800.000 особа српског порекла. Ова бројка укључује како имигранте који су дошли током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, тако и њихове потомке који су рођени у Немачкој. Највеће концентрације Срба налазе се у великим немачким градовима попут Берлина, Минхена, Штутгарта и Франкфурта.
Недавна најава немачког политичара Јенса Шпана да ће старосна граница за одлазак у пензију бити повећана са 67 на 70 година изазвала је забринутост међу радницима, укључујући и српске имигранте. Ова промена може значајно утицати на планове за пензионисање многих радника који су већ у средњим годинама и који су се ослонили на постојећи систем.
С обзиром на то да многи Срби у Немачкој раде у секторима са физички захтевним пословима, попут грађевинске индустрије, производње и транспорта, продужени радни век може представљати изазов. Такође, мигранти који су се преселили у Немачку у средњем животном добу можда немају довољно година радног стажа у земљи како би остварили пуну пензију, што додатно компликује ситуацију.
Ова најава такође може имати шире друштвене и економске последице, укључујући повећање незадовољства међу радницима, смањење потрошње и потенцијалне промене у миграционим токовима, јер би неки радници могли размотрити повратак у домовину или пресељење у земље са повољнијим условима за пензионисање.
За српске имигранте у Немачкој, посебно оне који су већ у средњим годинама, ова промена може значити продужени радни век, што може утицати на њихове планове за пензионисање и квалитет живота у старијим годинама.
Танјуг
