„БЕМАКС ДРЖАВА“: Како су Мијаиловић и Бошковић управљали Црном Гором из сенке

Последњих дана у јавности Црне Горе све већу пажњу изазива случај који се повезује са власником компаније „Бемакс“ Ацом Мијаиловићем и бившим министром у више црногорских влада, Пеђом Бошковићем. Управо су они, у сарадњи са појединим високим функционерима у полицијском врху, имали значајну улогу у креирању јавног мњења и вршењу утицаја на институције државе.

Оно што ову причу чини посебно осјетљивом јесте тврдња да однос између државних структура и компаније „Бемакс“ није био уобичајен, да држава користи фирму као партнера у одређеним операцијама, већ обрнут: да је државни апарат у одређеном периоду функционисао у интересу приватне фирме. „Бемакс“ се у јавности већ дуже вријеме доводи у везу са бројним државним пословима и инфраструктурним пројектима, али и шверцом, финансијским злоупотребама и прањем новца.

Један од кључних оперативaца „Бемакса“ у кампањама усмереним против тадашње опозиције и СПЦ, био је а и у овој поставгустовској Црној Гори је Лазар Вукчевић— директор „Бемакс арене“ и један од вођа навијачке групе „Ултра Црна Гора“. Ова група, позната по својој израженој националистичкој реторици, често се доводи у контекст нетрпељивости према српској заједници у Црној Гори.

Улогу кључног идеолога у целој мрежи, има Дарко „Скочко“ Ивановић, који се описује као главни творац медијског садржаја и комуникационог наратива. Ивановић је, наводно, у најтешњој вези са врхушком „Бемакса“, док су остали чланови навијачке структуре — попут Андреја Ђелошевића и Дидија Мартиновића имали више улогу теренских извршилаца и доушника.

Када ово буде и званично јасно као што смо и најавили прије неки дан, биће јасније како је у претходним годинама грађено јавно мњење у Црној Гори, ко је стајао иза појединих медијских и политичких кампања, иза графита мржње у Пљевљима и Старој Вароши, као и чији су интереси у позадини наводно „грађанских“ иницијатива и протеста. Посебно је значајно питање финансијских токова и веза између појединих привредних структура, медија и безбедносних служби.

Велики дани су, чини се, пред црногорском јавношћу: предстоји период у којем ће се открити како је функционисала симбиоза државе и приватног капитала, ко је управљао кључним друштвеним процесима — и у чијем интересу је на терену стварана атмосфера дубоке подјеле унутар земље, за чији интерес је створена фама БЕЛВЕДЕР и ко је земљу гурао у грађански рат приликом устоличења Митрополита Јоаникија.

Васељенска