Турска војна експанзија на Косову и Метохији: Дронови као ударна песница нове балканске стратегије и припрема за рат у Европи

Турска више не крије своје намере на Балкану. Уз подршку албанских окупатора на Косову и Метохији и формално потписану војну сарадњу, Анкара сада отворено шаље наоружање, војну технологију и своје кадрове у српску јужну покрајину.

Најновији доказ за то је распоређивање хиљада тактичких FPV-дронова Skydagger 15, што је с поносом потврдио Курти, самопроглашени „премијер“ тзв. независног Косова. Ова летелица турске производње може да носи до пет килограма терета, има домет од десет километара и лети брзином до 130 километара на сат. Јефтина за производњу, али прецизна и смртоносна, представља ефикасно средство за извиђање и ударе на терену, што у региону са високим безбедносним ризицима значи само једно, припрему за потенцијални оружани сукоб.

Косово и Метохија се све отвореније користе као испостава турских геополитичких интереса. У последње три године албанска администрација у Приштини потрошила је више од 239 милиона евра на наоружање, од чега је велики део завршио у турском војно-индустријском комплексу. Поред Bayraktar TB2 беспилотних летелица, купљени су минобацачи и муниција, а у сарадњи са турском компанијом MKE планирана је изградња фабрике за производњу дронова и друге војне опреме. Турска више не делује из сенке; она отворено улаже у изградњу војне инфраструктуре на територији коју Србија сматра својом, уз подршку НАТО алијансе чија је и сама чланица.

Подршка коју Анкара пружа албанским структурама на Косову и Метохији није новост. Она траје деценијама, од периода оружаног сукоба деведесетих, па све до директног учешћа у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију 1999. године. Данас је та подршка институционализована, утемељена споразумима, логистичком сарадњом и убрзаним трансфером технологије. Реч је о дугорочној стратегији у којој Турска више не игра споредну улогу већ отворено делује као покровитељ и партнер једне парадржавне структуре на српској територији.

Косово и Метохија тако постају простор за ширење турског утицаја, али и полигон за испробавање турске војне индустрије, која добија реалан ратни контекст за тестирање и промоцију свог наоружања. У том процесу, Србија није само изложена, већ и систематски гурнута у позицију потенцијалне мете, окружена непријатељски оријентисаним режимима и утицајима, без реалне могућности да се дипломатски супротстави све агресивнијем војном притиску.

Све ово указује да се Европа заиста припрема за нови рат, само што се о томе не говори јавно, већ се сценарио гради у сенци, корак по корак, преко „обуке“, „вежби“, „договорене сарадње“ и „савремених безбедносних изазова“. Косово и Метохија, у овом контексту, нису више само нестабилна тачка, она су сада отворена, активно милитаризована база, чвориште интереса једне чланице НАТО-а која на овом простору не наступа као партнер мира, већ као сила у наступању. Управа у Приштини не доноси самосталне одлуке, већ делује као инструмент у рукама већих играча који на Балкану виде место за своје геополитичке експерименте. Дронови Skydagger само су технолошка манифестација тог ширег плана. Уколико се оваква динамика настави, није више питање да ли ће доћи до оружаног сукоба, већ само где ће и под каквим изговором бити упаљена прва варница.

Милутин Недељковић / Васељенска