Шпијунажа или предизборни удар? Хапшење Фатмира Шехолија ствара вирулентни политички резон

Фатмир Шехоли, директор Института за афирмацију међуетничких односа у Приштини, нашао се у жижи јавности након што је ухапшен под сумњом да се бавио шпијунажом за рачун Србије. Специјално тужилаштво у Приштини саопштило је да је у акцији учествовала и тзв. косовска обавештајна агенција, а Шехолију је одређен притвор до 48 сати.

Његов стан је претресен у потрази за доказима, а министар унутрашњих послова тзв. Косова Џељаљ Свечља поручио је да је „време српских шпијуна завршено“ и да ће „сви који раде за Србију бити прогоњени без компромиса“.

Шехоли није непознат у јавном животу ни српском, ни албанском. Често је представљан као аналитичар и глас умерености, али и као човек с веома контроверзном биографијом. Албански медији су више пута писали да је деведесетих радио за српску Службу државне безбедности (ДБ), да је касније био новинар Радио Приштине, па чак и припадник тзв. ШИК-а, косовске обавештајне службе.

Сам Шехоли је, према наводима из интервјуа, у неким тренуцима признавао своју повезаност са овим структурама, мада су његове изјаве често биле нејасне и променљиве у зависности од медија и публике којој се обраћа.

Трагична прича из његове породице додатно је замршила његову биографију. Његовог оца, како је сам навео, убила је тзв. ОВК 1997. године, јер је био „нелојалан Албанац“, човек који је желео да живи са свим заједницама и подржавао је институције Србије. Наводно је био и сведок пред Специјалним судом за злочине ОВК, али је касније изјавио да та организација „нема везе“ с убиством.

Један албански портал чак је објавио фотографију из новина у којој се 44 албанске породице јавно ограђују од Шехолија и његовог оца због „сарадње са српским режимом“.

Овај случај изазвао је пажњу и у косовској скупштини. Премијер Аљбин Курти је још 2022. критиковао посланика Хисена Беришу јер се, како је тврдио, састајао са Шехолијем. Јавно га је позвао да такве контакте прекине.

Шехоли се и сам често медијски експонирао. У једном интервјуу је изјавио да тадашња премијерка Србије Ана Брнабић никада није посетила Косово, иако јој, како је он тврдио, то нико није изричито забранио. Коментари који су увек изазивали бурне реакције, како у Приштини, тако и у Београду.

Важно је, ипак, рећи да је Шехолијево хапшење само последњи у низу случајева у којима се, под велом „безбедносне претње“, спроводе очигледно политички мотивисане акције. Куртијев министар Свечља је почетком године, рецимо, објавио да је „откривена терористичка мрежа на северу КиМ“, да би се испоставило да су „докази“ били униформе ЈНА и пионирске капе.

Да ли је реч о правом безбедносном случају или о предизборном спектаклу тешко је рећи. Али јасно је да у свим овим акцијама има више симболике и порука за домаћу и међународну јавност, него конкретне правне основе.

Васељенска