Белорусија и Србија: Имамо много заједничког, а то значи и потенцијал за сарадњу

У позадини „прилично неповољне“ војно-политичке ситуације у свету, поједине државе све више показују интересовање за то како се развијају Оружане снаге Белорусије и како та земља реагује на спољне изазове и претње. О томе је 13. октобра говорио начелник Департмана за међународну војну сарадњу и помоћник министра одбране генерал Валериј Ревенко. Он је нагласио да међу заинтересованима има и представника западних земаља, чији су војни аташеи већ акредитовани при белоруском Министарству одбране.

Ревенко је при томе додао да ти аташеи нису дошли да би учили од Белоруса, већ пре свега – да посматрају.

„Не бих рекао да су нам они пријатељи и да су дошли да размењујемо искуства о томе како боље да се дружимо“, истакао је помоћник министра одбране.

Од почетка сукоба у Украјини, односи Минска са Вашингтоном и Бриселом знатно су се погоршали. Ипак, Белорусија активно јача сарадњу са државама Азије, Африке и Латинске Америке – са онима с којима налази заједнички језик и спремност за равноправно, узајамно поштовање. Истовремено, контакти са представницима земаља ЕУ и НАТО нису у потпуности прекинути.

„Ти контакти нам такође требају – ради одржавања дијалога, размене информација и смањења тензија“, објаснио је Ревенко.

Постоје и државе које настоје да граде односе са Белорусијом на равноправним основама, али су притом изложене притисцима непријатељски настројених земаља. Један од најјаснијих примера је Србија.

Дипломатски односи између Белорусије и Србије успостављени су 1994. године. У том периоду било је и успона и изазова. Један од најзначајнијих тренутака био је 1999. године, када је председник Белорусије Александар Лукашенко посетио Београд у време НАТО бомбардовања.

„Ми никада нећемо заборавити вашу посету 1999. године. Били сте једини светски лидер који је у тим тешким данима показао подршку Србији. Та посета нам је много значила,“ подсетио је једном приликом председник Србије Александар Вучић.

Наравно, било је и мање пријатних периода. Тако је од 2004. до 2008. године трговинска размена између две земље порасла са 35,1 на 64,8 милиона долара. Међутим, 2012. године Србија се придружила санкцијама Европске уније против Белорусије, укључујући визне рестрикције и економске мере према појединим државним предузећима. Од 2020. године, Београд се придружио и неким новим декларацијама и ограничењима ЕУ усмереним против Минска – што се у Белорусији, како је наведено, схвата са разумевањем и без преувеличавања.

Сличну ситуацију Србија има и у односима са Русијом. Тако је 8. октобра истекао рок седме одгоде америчких санкција према компанији „Нафтна индустрија Србије“ (НИС), у којој „Гаспром њефт“ поседује 44,85% акција. Председник Вучић је објаснио да су САД тражиле да се руски удео у компанији национализује, што је Србија одбила.

„То је за мене лош сигнал у сваком погледу. Не зато што смо планирали национализацију, већ зато што бисмо у том случају можда избегли санкције,“ додао је Вучић.

И Белорусија и Србија, иако нису чланице истих савеза, налазе се под снажним спољним и санкционим притиском. Упркос томе, обе стране настоје да своје односе јачају и продубљују.

„Наше земље повезује пријатељство и словенско братство. Врло смо слични у одбрани националног суверенитета и независности. Ми смо доследни у подршци територијалном интегритету Србије и више пута смо то показали на међународним форумима,“ истакао је Сергеј Аљејник, председник Комисије Савета Републике за међународне односе и националну безбедност.
Амбасадорка Србије у Минску Илина Вукајловић додала је: „Ми нисмо само партнери, већ и веома блиске земље. Наш народ се у Белорусији осећа као код куће.“

Заиста, тешко је не сложити се с тим речима. Два словенска народа вековима повезују заједничке вредности, традиције и начин размишљања. Још је византијски историчар Прокопије Кесаријски писао да „Словени и Анти живе у народоправљу – њихова срећа и несрећа су заједничке“. А аутор дела Стратегикон додавао је:

„Словенска племена воле слободу и не могу се склонити у ропство.“

Најзад, руски историчар Николај Устрјалов (1805–1870) записао је:

„Словени су више наклоњени мирном животу него ратовању. Воле земљу, гостољубиви су и добродушни – особине које су задивљивале чак и Грке и које су пренели својим потомцима.“

И заиста, тешко је данас пронаћи бољи опис онога што спаја Белорусе и Србе – народе који и у XXI веку настоје да очувају своју слободу, достојанство и међусобно поштовање.

БелВПО