Срам Вас било Јована, због чега сам ја крив што пијана девојка уринира на Kеју?!
Видео на ком мортус пијана тинејџерка уринира на сред Kеја у Новом Саду, окружена омладином, гајбама, флашама смо сви МИ.
Па, како, ми? Ја не уринирам на Kеју? Не пијем! Није моје дете!
Срам Вас било, Јована, Ви мене да сврставате у “ми”.
Али, јесмо, та слика смо сви ми.
Родитељи.
Васпитачи.
Друштво.
Будале које снимају ради сензације. Друге и себе. Будале које прате сензације. Будале које плаћају будалама за сензацију.
Пријатељи који је пуштају да пијана пиша на Kеју. Kао пријатељи.
Апатичност, равнодушност, јер осим сниматеља у њу нико не гледа (ништа ново, зар не? врти се уринирање, сексање, свађање, запишавање и 24 сата на ТВ-у, постаје “нормалност”)
Све смо то ми.
Ту девојку формирало је окружење.
Сви помало смо направили ово од ње.
И не само од ње.
Није уринирање на Kеју најгоре што овој деци може да се догоди.
Замислите?
Омладина је тотално убијена у појам. Немају циљеве. Живе за пијанку на бедему и нешто кеша да купе гајбу пива да се онда напију, да прекрате дане ко да су терет, да се сутра и прекосутра опорављају док родитељи немају времена, или се курвају, или вијају повишице, или су негде далеко да зараде за стан сину или ћерки да могу комфорније да се алкохолишу и дрогирају код “себе на гајби”, или су убијени у појам системом који од њих прави робове који немају снаге да се баве довољно ни собом, камоли дететом.
Омладина расте у средини где свакодневно слуша: Јебо ти ово, овде је срање.
Она упала на радно место које ја са факултетом чекам десет година, директор јој швалер.
Овде не вреди ни бити школован. Шта сам ја добио од свог поштења? Kурац!
Уградила силиконе, наватала оног фудбалера, ено је ужива, а ја с твојим татом гољом.
Убишмо им наду, елан, вољу. Убишмо им веру да ће трудом, поштењем и учењем нешто постићи. Јер… муфте, силикони, ријалити, партија.
Омладина расте уз технологију. Деца расту уз технологију. Родитељи не желе или не умеју да повуку границе.
Нека га, миран је. Дај му таблет. (навуци га, јер тако сви, јел да?)
Ова девојка не би уринирала на Kеју да није била мортус пијана.
Не би била мортус пијана да није желела да се уклопи у већину која пије.
Већина пије јер немају шта “паметније да раде”, јер им родитељи гледају кроз прсте и праве од њих безвољне апатичне дебиле који им живе на плећима до 35 и даље. Не раде, отпадају по цео дан играјући игрице, немају жуљеве, осим од придржавања за бедеме, родитељи их штите, убијајући их заправо.
Баш зато су равнодушни па као такви остављају “другарицу” да се пијана понижава и запишава.
Пуштају да је неко снима зато што расту у времену где је сензација све. Све је плаy. Kамера иде, тон иде. И где све што се догоди мора бити јавно.
Видели од родитеља који их снимају од прве речи до прве каке у ноши, па даље. (Мали се осуо по гузи, клик, шер на мамећу групу, мамице знате ли од чега је, ето је гуза на јавно са већ две године)
Будала која је снима нема морални оквир, што је такође доминантно у друштву.
Она је “само” снимљена.
Оних што нису снимљени је брдо једно.
И на њима је будућност, коју они већ сада безвољни убијају циркањем на Kеју и остављањем смећа, и телесног и овог другог.
Одговорност појединца је огромна у промени која нам је свима потребна, пре свега овој деци, али шта ћемо кад 80 одсто њих не зна шта је одговорност, већ се сатра да открије и друге убеди ко је овде крив, као да не можемо бити криви СВИ.
Јована Кешански / Луфтика
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.