Организација протеста 1. новембра: Мало људи, пуно перформанса

Према документу до којег је дошла Гледалачко-обавештајна служба јавности (GOSI), група која себе представља као блокадере спрема детаљно координиран протестни скуп за 1. новембар.

Иако је уводна теза да ће „дан бити као и сваки други“, садржај документа указује на супротно: протест је структуиран у шест програмских целина, с перформансима, сценским наступима, симболичним гестовима и логистиком која прецизно одређује све, од боје одела хора до величине букета који ће кружити међу окупљенима.

Према плану, централна тачка окупљања је железничка станица у Новом Саду, са почетком у 11:30. У 11:52 почиње 16 минута тишине, уз хор у свечаној црној гардероби, након чега се изводи Кармина Бурана: О фортуна. Програм се наставља говором о жртвама, сценском драмом у којој учествују „правда“, „режим“ и „народ“, поетском интерпретацијом песме Владислава Петковића Диса и читањем резултата анкетне комисије о паду надстрешнице.

Кључни симболи: цвеће у рукама грађана, лампиони у небу и транспарент на Петроварадинској тврђави с поруком „Видимо се и сутра“.

Организатори, свесни да немају довољно људи за блокаду читавог Булевара ослобођења (који, по њиховој процени, захтева најмање 150.000 људи), одлучују се за „перформативно освајање простора“ — акције које привлаче пажњу и без бројности. Све је планирано тако да делује мирно.

Упечатљиво је и то што се у документу пажљиво израчунава просторна логистика Булевара, колико људи је потребно за „густину“ на свакој раскрсници, а колико за заузимање целог правца. Бројке су тачне до у детаљ, али призната је и слабост: реална маса недостаје. Управо зато, уместо блокаде долази концепт перформативне снаге.

Тишина, хор, цвеће, глума, лампиони, транспаренти и све што може да остави утисак. Циљ је, изгледа, да протест изгледа већи него што јесте, да делује масовно иако није, да порука делује спонтано иако је пажљиво режирана.

Васељенска