Одбацивањем кандидатуре тужиоца Ускоковића Изборна комисија прекршила Закон о ВСТ

Указујемо на озбиљно кршење Закона о Високом савету тужилаштва од стране Изборне комисије, радног тела тог Савета. Изборна комисија ВСТ-а решењем је одбацила кандидатуру јавног тужиоца Николе Ускоковића у оквиру изборног процеса за нови сазив ВСТ-а.

Образложењем решења о одбијању кандидатуре наводи се да је начин на који је објављено гласање на колегијуму Вишег јавног тужилаштва у Београду дана 14.10.2025. године, а на коме је гласано за два предложена кандидата, је супротан одредби члана 27. става 4. Закона о Високом савету тужилаштва, имајући у виду да тајност гласања подразумева да се гласа само за једног кандидата.

Према члану 27. став 3. Закона о Високом савету тужилаштва „Колегијум једног јавног тужилаштва може да предложи само једног кандидата“ за изборног члана Савета из реда јавних тужилаца. Ова норма има за циљ да обезбеди јединствен, јасан и несумњив предлог сваког колегијума, чиме се спречава могућност да један орган истовремено подржи – изнедри више кандидата за једну исту функцију.

Из наведеног произлази да колегијум може, у фази разматрања, дакле предлагања кандидата за које ће се на колегијуму гласати, водити расправу и гласати између више предложених кандидата, али може усвојити само један предлог – онај који је добио већину гласова на тајном гласању. Формално предлагање више кандидата, за исту функцију, од стране истог колегијума било би у супротности са законом, јер би створило ситуацију у којој би исти колективни орган истовремено подржавао више кандидата за једно исто место, чиме се доводи у питање важење и веродостојност записника о гласању. Гласање о више кандидата „паралелно“, односно истовремено давање подршке двема или више особа, није допуштено, али предлагање кандидата о којима би се гласало јесте. Дакле, на колегијуму ВЈТ у Беогаду јавни тужиоци су искористили своје право предлагања кандидата, те су предложена два, али је само један изгласан. Колегијум је дужан да, након спроведеног тајног гласања, утврди резултат и констатује једног јединог кандидата као свог званичног предлога за избор, што је и учињено на колегијуму Вишег јавног тужилаштва у Београду где је убедљиво за кандидата изабран јавни тужилац Никола Ускоковић.

Више јавно тужилаштво у Београду законито је спровело колегијум на коме је од стране тог колегијума предложено два кандидата, али је изгласан један једини кандидат испред Вишег јавног тужилаштва у Београду, а не два кандидата како то Изборна комисија ВСТ-а наводи у образложењу свог решења о одбачају кандидатуре.

Међутим, у појединим јавним тужилаштвима дошло је до ситуација у којима је изборна комисија допустила да се на колегијуму паралелно гласа за два или више кандидата, као што је случај у Првом основном јавном тужилаштву у Београду где су изгласана два кандидата истог јавног тужилаштва, што представља директну повреду закона и доводи у питање ваљаност таквих предлога. Када колегијум није утврдио јединственог кандидата, његов предлог не може бити сматран законитим, нити се може користити као основ за даље спровођење изборне процедуре.

Изборна комисија, као радно тело ВСТ-а, изашла је из оквира својих овлашћења и извршила аутентично тумачење Закона о ВСТ, што је искључиво у надлежности Народне скупштине Републике Србије. Законодавац је употребом једнине („једног кандидата“) изразио императивну намеру да колегијум, дакле ВЈТ у Београду може предложити – дати, само једног кандидата, а да ли ће јавни тужиоци ВЈТ у Београду предложити два или више кандидата од којих ће се на колегијуму изабрати један једини не нарушава законитост изборног процеса. Свака интерпретација којом би се једнина заменила множином представљала би прекорачење граница језичког тумачења и заправо измену смисла закона, на шта Изборна комисија нема овлашћење.

Форум правника Србије