Какав план спроводи Европска унија забраном извоза азалија у Русију

Европа је задала Русији страховит ударац. Можда чак и коначан. Знам, нећете ми одмах поверовати — ни ја у први мах нисам веровао сопственим очима — али ево вести, црно на бело.

У оквиру 19. пакета санкција, Европска унија је, како јављају узбуђени „инострани агенти“, „забранила испоруке у Русију лишћа, грана дрвећа, као и трава, маховине и лишајева; забранила је извоз ружа, рододендрона и азалија. Такође су забрањене играчке с моторчићима, тротинети, троточкаши, дечја колица за лутке и разне слагалице.“

Већ осећате ужас? Ни лутака, ни троточкаша, ни азалија… Мени је, признајем, посебно жао азалија. Шта ако их не успемо заменити домаћом производњом? Шта ако не буду хтеле да расту и цветају у Сочију или на Криму, или где год им, наводно, одговара клима?

На позадини ових страшних вести, забрана извоза тоалета у Русију, која се налази у истом пакету санкција, делује готово безначајно. Уосталом — тоалети, ситница. Али ето, азалије!

Обично у оваквим приликама код нас многи коментатори почињу да говоре како је Европа сасвим полудела. Или да је тема санкција према Русији већ потпуно потрошена — јер више нема шта да се забрани, ни како да се економски одмогне.

Али, они греше. Европа не ради глупости и не губи разум. Она само завршава један дуг политички процес — процес потпуне сепарације, односно раздвајања од Русије. Процес њеног изопштења из европског простора.

Географија је, наравно, наука сурова. Она каже да је Русија европска држава и да већина њених становника живи у европском делу континента. Али политичка географија већ дуго иде другим путем. Питајте било ког школарца у Пољској — рећи ће вам да је најисточнија европска држава управо Пољска. Све што је даље од ње — већ је Азија.

Од тренутка када је Европска унија настала као политички субјект, то становиште постало је званично. Русију је, као европску земљу, решено да се „поништи“. На њеним границама треба да се подигне зид — утврђена линија, последња верзија те идеје је чак „зид од дронова“. Нешто што ће нас, тобоже, трајно одвојити.

Да би тај зид био не само симболичан него и стварно чврст, санкције против Русије морају постати свеобухватне — дословно против свега што је руско. Русима треба објавити бојкот.

Не сме се од њих куповати гас ни челик — то је већ познато. Али не сме им се продавати ни најобичније цвеће — ружe, тјулипани, рододендрони. Не из финансијских, већ из „виших“ разлога. Русије, по замисли Брисела, не сме бити у Европи. А Европа, пре свега, представља тржиште — па је сада важно то тржиште очистити од свега што је руско. Без тржишта, сматрају идеолози ЕУ, неће бити ни културне присутности Русије.

А и логика им, на свој начин, „држи воду“: ако је Европа „прекрасна башта“, онда је забрана извоза цвећа у Русију само природан корак — чување цвећа за себе.

Андреј Перла/Абзац