Разговор „блокадера“ процурео у јавност: Тренинге планирају у просторијама странке

На аудио-снимку који су објавили медији, чују се учесници покрета како отворено говоре о изборима, обукама за „шетаче“ и чак могућој употреби просторија Демократске странке за реализацију тих активности.

Један учесник доноси извештај о Ужицу: „Скупили су солидан број људи, негде шездесет. Хтели су да држе чисто неку обуку, да је држе у неком пространој просторији. Питали су да ли би био проблем да се то држи у просторијама Демократске странке.“
Други глас примећује да је „лицe узбуђено кад су рекли ДС“, што, по тону разговора, указује да је помисао на сарадњу са политичком организацијом донео емоционалну реакцију .

На снимку се даље расправља о финансијама: помињу се тим за финансије, потреба за плаћањем оперативних трошкова „пре расписивања избора“, па и идеја да се финансирање води „преко удружења грађана“ како би се заобишли директни партијски трошкови. Један од учесника предлаже консултације са стручњацима из Агенције за спречавање корупције, што само по себи већ указује на свест о „селективној законској сивој зони“ коју планирају да користе.

И то није све: планирају штампу флајера за шетњу ка Новом Саду за сам дан комеморације, и финансирање пропагандног материјала „из буџета ИТ‑блокаде“, те процењују потребу за десетинама хиљада флајера. У разговору се помињу и неке „правно‑логистичке перипетије“ и потреба да се „подешавају“ детаљи како би све прошло што „боље“ пред очима јавности.

Ради се о разговору који има све карактеристике организоване изборне припреме која обухвата обуку људи, организацију локација, финансијскг покривања и прављење пропагандог материјала.

Снимак открива много више од пуке координације активиста, он показује читаву инфраструктуру политички мотивисане кампање, скривене иза студентске иницијативе. Управо то нас доводи до кључних тачака које бацају ново светло на суштину и природу „блокаде“:

Злоупотреба академског простора: Уместо да се баве студијама, поједини „блокадери“ су злоупотребили факултете и студентско поверење, користећи академске просторе и организације као подлогу за политичко деловање и изборне активности.

Политичка инструментализација: Помињање просторија странке и разговори о финансирању и логистици указују на то да је у питању политички вођена активност, а не искључиво „грађански“ покрет. Ако локалне партије дозволе да им се користе просторије за овакве обуке, то је преко границе између партијског и студентског деловања.

Правно‑етичкa питања: Идеје о плаћању „пре расписивања избора“, коришћењу удружења као прикривања и разговора са „онима који имају искуство“ у процедури која није јасно прописана, све су то моменти који у јавности подижу сумњу да се припремају активности које ће утицати на изборни процес.

Манипулација јавним осећањима: Ако се наведене активности остваре под паролом сећања на трагедију, онда је реч о грубом злоупотребљавању емотивног повода ради постизања политичке користи.

Снимак није открио ништа ново, само је потврдио оно што јавност све јасније види: да иза свега не стоји бунт, већ пројекат.

Васељенска