Правосуђе у шакама интересног клана? Мрдић упире прстом у Високи савет судства

Да ли је Високи савет судства у Србији постао продужена рука организованог интересног клана? Председник скупштинског Одбора за правосуђе, др Угљеша Мрдић, тврди управо то. Упозорава да је институција која би требало да гарантује независност судија, под контролом групе људи блиских председници Врховног суда Јасмини Васовић. По његовим речима, правосуђе више не служи грађанима, већ приватним интересима, а најновије кадровске одлуке ВСС-а назива директним доказом те отимачине.

Како тврди, седница одржана 23. октобра представља врхунац овог „тихог државног удара у правосуђу“. На њој је, према његовим речима, изабрано више десетина судија, не по стручности, него по подобности. „Нису изабрали ниједног судију за кога нису сигурни да ће бити под утицајем клана, а многи сјајни кандидати су намерно прескочени“, изјавио је Мрдић.

Он додаје да су, осим тога, Васовић и њени сарадници покушали да прогурају жалбу Снежане Бјелогрлић, како би се омогућило њено кандидовање за нови сазив ВСС-а, наводно као представнице тзв. „чачанског клана“.

Мрдић наводи и конкретан пример за оно што назива „трговином утицајем“. Жак Павловић, судија Трећег основног суда у Београду и члан ВСС-а, гласао је за све предлоге Јасмине Васовић, укључујући и спорну жалбу. Зашто? Како тврди Мрдић, зато што је на следећој седници планирано да се његова супруга, Милица Павловић, именује за судију Другог основног суда у Београду. „Тако функционише отето правосуђе. Једни другима чине, једни друге намештају“, закључује он.

Према његовим речима, ова мрежа утицаја сеже дубље од одређених адвокатских канцеларија до појединих међународних утицаја. Циљ, тврди он, није правда, већ контрола.

Мрдић наглашава да ће, након избора новог сазива ВСС-а, затражити ревизију свих одлука садашњег сазива. Он сматра да је крај времена политичке и кадровске самовоље близу и поручује свим судијама које нису добиле прилику само зато што нису биле „погодне“:

„Стрпите се. Доћи ће време да се правда врати народу, а не интересним групама.“

Порука Мрдића је јасна, „време одговорности долази“.

Васељенска