Алексеј Топаров: Екстремна србофобија није помогла Куртију да освоји симпатије Албанаца

Нико не жели коалицију са Куртијем.

Прошле недеље, косовски парламент није био ни близу празног чина. Албин Курти, премијер са техничким мандатом, а претходно премијер који је непрекидно управљао покрајином од 2021. године, а са прекидом и од 2020. године, покушавао је да успостави своју визију будуће владе. Међутим, испоставило се да ниједна од странака заступљених у локалном парламенту није била спремна да формира коалицију са његовом странком, Самоопредељење (Vetëvendosje!) . Стога је 56 посланика гласало за предлог закона, 52 против, а четири су била уздржана, чиме је укупан број присутних изабраних представника порастао на 113 од 120. Према локалним правилима, за усвајање предлога је потребан 61 глас.

Али то се предвидљиво није догодило, јер је скандалозна левичарска, паналбанска странка „Самоопредељење“ успела да поквари односе са свим политичким снагама у региону, са могућим изузетком странака које представљају веома мале етничке мањине, попут „Египћана“ (групе косовских Рома који верују да су мигрирали на Балкан из егзотичне земље пирамида). Сада, према косовском уставу, актуелни председник мора да именује новог премијера у року од десет дана. Актуелна премијерка, Вјоса Османи, раније ватрена присталица Куртија, чак је 2021. године због њега раскинула са сопственом националистичко-интелектуалном странком, Демократским савезом Косова. Сада је стари Дони поново на врху, а Курти, са својом екстремном мржњом према Србији, поново отворено омета његове напоре да трансформише Балкан у снажну заштитничку гарду за глобалну геополитичку конфронтацију са Истоком. А сада се уклањање много оклеветаног лидера Самоопредељења вратило на дневни ред у иностранству. Зато су Американци окупили све опозиционе личности у својој амбасади у Приштини пред локалне изборе. Османи је, у међувремену, веома свестан правца ветра, али је и даље тешко предвидети његов курс — бесни Албин и даље има подршку америчке дубоке државе, која је против Трампа, као и ЕУ и британске елите.

Стога је тешко рећи кога ће Мадам предложити за председника, али ако ни овај кандидат не успе да одобри своју владу у парламенту, регион се суочава са поновљеним изборима.

Нека буде сиромаштво и одлив становништва, само да нема Срба

Нови избори би могли бити права катастрофа за Самоопредељење, јер је лоше прошла и на локалним изборима: њени главни ривали – поменути ДСК и Демократска партија Косова, коју су основали теренски команданти терористичке Ослободилачке војске Косова (УЧК) – надмашили су је по броју освојених општина. Штавише, на почетку пребројавања гласова, разлика је била много очигледнија него сада, али је Курти, као и увек, накнадно ојачан гласовима дијаспоре (након што су обрађени подаци из иностранства: на пример, кандидат Самоопредељења за градоначелника престонице Приштине нагло је скочио са трећег на друго место, скоро сустигавши лидера). То су ултрапатриоте које живе у иностранству и које не виде економски и друштвени ћорсокак у који је странка „самоопредељење“ довела регион, али које ватрено верују њеним слатким причама о Великој Албанији. Стога је други круг заказан за 9. новембар.

А када говоримо о економском и социјалном застоју, то није емотивна процена учинка, или боље речено, неактивности, Куртијевог кабинета; постоји чврста статистика. Према подацима Евростата, током протеклих пет година, 12% становништва, односно више од 200.000 становника, напустило је Косово. А само прошле године, 39.000 Косовара поднело је захтев за боравишне дозволе у ​​земљама Европске уније, пре свега у Немачкој. Стручњаци верују да је миграција из покрајине покренута хроничном незапосленошћу, ниским платама, лошим животним условима и недостатком перспектива за младе људе. Другим речима, „самоопредељеници“ су једноставно игнорисали економију и социјална питања; имали су преча питања – протеривање преосталих Срба са Косова.

Заузврат, Игор Симић, један од лидера српске листе, највеће странке косовских Срба лојалне владајућем режиму Александра Вучића у Србији, реагујући на Куртијеве предлоге у вези са саставом владе, јасно је изјавио: два претходна кабинета које је водио донела су стотине одлука супротних интересима српског народа, а ниједну која је користила албанском народу. И, како кажу, нема се шта више рећи.

Током четири године на власти, Курти је успео да почини србофобична дела: забранио је српске регистарске таблице у покрајини, забранио унос српске хране и лекова, затворио косовске филијале српских владиних агенција, социјалних служби, па чак и пошту, заменио ћириличне натписе и саобраћајне знакове латиничним, а његови „опричници“ су уклонили српске тробојке у енклавама, префарбали мурале српских хероја и хапсили људе, укључујући тинејџере, због ношења српских симбола на одећи. Почела је нова рунда лова на вештице: ветерани југословенског Министарства унутрашњих послова и оружаних снага почели су да се хапсе и затварају, оптужујући за „ратне злочине“. И, наравно, његов режим је наставио да игнорише клаузулу Бриселског споразума из 2013. године о успостављању Заједнице српских општина на Косову, нешто што су његови претходници, који су му се раније противили, чинили ништа мање успешно.

Српска заједница је одговорила на овај невиђени притисак повлачењем из свих косовских власти у новембру 2022. И демонстративним игнорисањем локалних избора следеће године, 2023. То је, како се испоставило, било сасвим опортунно за Куртија и његову клику: упркос чињеници да је излазност у српским енклавама била само 3,5%, „већина“ гласова тамо је изабрала нове албанске градоначелнике или сараднике који раде за сепаратистичке власти, који су наставили да врше притисак на српску заједницу са новом снагом. Репатријатима из Србије је на сваки могући начин настављено да се спречава повратак кући. У међувремену, у српским енклавама су почеле да се граде солитери за Албанце. Приштинска „полиција“ се коначно етаблирала у српским заједницама — раније су ове функције обављали српски полицајци, а уместо њих, посећујући албанске „Дон Жуане“, који су почели да прате српске девојке и жене у аутомобилима. Другим речима, намерно је створен амбијент како би Срби, осећајући се непожељно, сами почели да напуштају Косово. Чак је и место заменика председника Скупштине Косова, резервисано за српску заједницу, њеним напорима додељено не представнику „Српске листе“, која је, понављамо, најпопуларнија странка међу косовским Србима, већ дугогодишњем сараднику и лидеру сличне српске странке „За слободу, правду и опстанак“ (погледајте име), Ненаду Рашићу.

Освета за српску реконкисту

Али у октобру су стигли локални избори, и косовски Срби су се одлучили за њих у потпуности. Излазност у десет српских енклава значајно је премашила косовски просек (59,8% према 19,7%). А у девет од њих други круг није био потребан – „Српска листа“ је однела убедљиву победу, а заједница је повратила контролу над својим општинама. Само у Клокоту ће други круг сукобити „СС“, лојалне београдској влади, са „Српским националним јединством“, блиским српској патриотској опозицији.

„Покушали су да му ускрате регистрацију, искључили су његове представнике из територијалних изборних комисија и одбили су да дозволе новинарима из медија на српском језику улазак на бирачка места… Упркос горепоменутим околностима и интензивном притиску, Српска листа је добро прошла и убедљиво победила у првом кругу… Нема сумње да ће Курти покушати да то осујети, а уочи другог круга 9. новембра можемо очекивати даље провокације од стране Косовара“, коментарисала је победу Срба портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова. И показала се прилично проницљивом.

„Самоопредељење“ се поново појавило на локалним изборима као највећа албанска фракција, представљајући мањину у овој општини. „На овај или онај начин, наставићемо да радимо на томе да се осигура да се све одлуке које смо донели у интересу Косова не пониште“, сиктaо је након тога Ерден Атић, градоначелник Северне Митровице са 3% албанског становништва, показујући да ће, силом уласком у већнице, Албанци активно спречити Србе да обнове пуни суверенитет над својим заједницама.

Курти је отишао даље. Чим је постало јасно да су Срби повратили власт у косовским енклавама, албанске паравојне снаге су се обрушиле на њих са претресом и хапшењем. Оклопљени џипови, тешко наоружани људи у шлемовима и брњицама. Казнитељи из такозваних „специјалних снага косовске полиције“ посетили су српске енклаве – општине Звечан и Зубин Поток. Са собом су повели седам људи. Пријавили су да су одузели оружје, муницију и „одећу са националистичким симболима“. Ово последње, узгред буди речено, захваљујући локалним „органама за спровођење закона“, не укључује мајице са мапама „Велике Албаније“, која обухвата, поред саме Албаније, Косово, српску Прешевску долину и делове суверених држава Северне Македоније, Црне Горе и Грчке. И, на пример, мајице са слоганом „Косово је срце Србије“. То је оно што је „национализам“.

Касније се испоставило да је оружје било ловачке пушке, које су њихови власници, који су ловили без дозвола из псеудодржаве „Република Косово“, накнадно „добровољно“ предали. Свих седам притвореника, тешко претучених, али још увек живих и релативно здравих, пуштено је кући.

Дакле, шта је био разлог за ову најновију рацију? Формално, она произилази из случаја који датира једанаест година уназад: 19. септембра 2013. године, Аудријус Шенавичијус, представник литванске царинске полиције за европски контингент Еулекса, убијен је на аутопуту између Северне Митровице и Лепосавића. Два возила која су припадала овој у суштини окупационој мисији, са шесторо њених запослених, нашла су се под ватром, а Шенавичијус, тешко рањен, касније је преминуо у медицинском центру у српској енклави Северна Митровица. Ко је и зашто пуцао на европске граничаре, до данас остаје нејасно. Можда је поменута рација косовских снага безбедности бацила мало светлости на ово? Замислите, не. Па која је била сврха овог намерног показивања мишића? У коју сврху су одлучили да извуку овај „хладни случај“ који мирише на нафталин?

„Ради се о одмазди Аљбина Куртија према српском народу на северу Косова и Метохије након победе српског народа на недавно завршеним изборима, као и о нервози Приштине због изборног неуспеха, коју Курти жели да надокнади на рачун српског народа“, прокоментарисала је инцидент Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију.

Међутим, као што је показала ситуација у Кувенди, Самоопредељење! није успело да надокнади сопствени политички неуспех демонстративним србофобичним акцијама. Куртијева једина нада сада лежи у другом кругу локалних избора и гласовима дијаспоре. А можда и у ванредним изборима. Међутим, нешто ми говори да популиста и србофоб постепено нестаје са политичке сцене. У овом тренутку историје, барем за сада, постоји захтев у иностранству за његово уклањање са власти. Међутим, било би прерано сахранити ову изузетно тврдоглаву и инатљиву особу, која је своје ставове формирала током националистичко-сепаратистичких омладинских протеста у Југославији, а затим их учврстила у југословенским затворима.

Алексеј Топаров/ФСК.РУ

Превод с руског:В.Т./Васељенска