Од „Благо мајци, нисте полицајци“ до сајта за пријаву полиције: Како се гради мит о репресији уочи 1. новембра

Од „Благо мајци, нисте полицајци“ до сајта за пријаву полиције: Како се гради мит о репресији уочи 1. новембра

Фото: Принтскрин

Потпуна анонимност и медијска подршка Шолакових платформи, то су главни алати блокадерске пропаганде која је поново активирана уочи 1. новембра.

Пуштање у рад сајта са „анонимним сведочењима“ о наводној полицијској бруталности у Новом Саду је последњи очајнички покушај да се подигне интересовање за протест и легитимизује насиље и анархија под плаштом грађанског активизма.

На сајту се, без икакве провере идентитета или верификације, објављују драматична сведочења о „тортури“ коју су наводно над студентима и професорима спроводили припадници полиције. Све је, међутим, у потпуности анонимно. Нико не потписује наводне приче, нема доказа, нема докумената, нема ни покушаја да се аргументи потврде.

Шта више, методологија прикупљања сведочења путем онлајн анкете без икакве контроле омогућава да једна иста особа, или мали број активиста, исприча десетине различитих прича, глумећи жртве. У доба дигиталног маркетинга и симулираних реалности, то није чак ни вешто спроведено.

Термин пуштања овог сајта није случајан. Баш уочи 1. новембра, када је најављено заоштравање уличних активности, пушта се нови наратив – држава као репресивни апарат, полиција као насилничка сила, а блокадери као угрожени хероји. То није грађанска иницијатива, већ медијски и политички пројекат дизајниран да покрене емоције и легитимизује предстојеће акције.

Проблем је што овај наратив није нов. Од почетка блокада, јавност је обасута лажним вестима: од неистините приче о „звучном топу“ и „отровном гасу“, до фантазмагорија о смртним последицама интервенције полиције. Све те вести су оповргнуте, многе од стране самих особа које су биле наводне жртве, али штета остаје утисак и неповерење у институције, изазвано мноштвом опречних информација које имају за циљ застрашивање и дизање тензија у друштву.

Кључна одлика овог пропагандног модела јесте избегавање одговорности. Све је анонимно као и студентски пленуми без лица и имена, зборови грађана без органа и без легитимитета, акције без потписа. Сада су уведена и сведочења без идентитета. Највећа истина коју ови активисти несвесно откривају јесте да иза свих тих „покрета“ стоји веома мали број људи, али врло вешто организованих и дигитално обучених.

Јасно је: ово није грађанска иницијатива. Ово је део шире стратегије притиска на институције, обликовања јавног мњења и припреме терена за ескалацију. Не боре се за слободу, већ за хаос који ће искористити они који већ годинама сањају сценарио „обојене револуције“ у Србији.

И док сајт покушава да представи полицију као претњу, оно што је заиста угрожено овде јесте истина. Јавност има право да зна ко стоји иза ових иницијатива, ко их финансира и шта је њихов крајњи циљ.

Напослетку, велико питање је колико ће ова иницијатива угрозити припаднике муп-а и додатно увећати притисак на ову професију, коју већ дужи период блокадери покушавају да унизе, демонизују и представе као насилничку, уз стално позивање да се скину униформе и срамна скандирања попут : Благо мајци, нисте полицајци.

Васељенска

1 thought on “Од „Благо мајци, нисте полицајци“ до сајта за пријаву полиције: Како се гради мит о репресији уочи 1. новембра

  1. Поред мајке имамо и оца, „да растера руљу, с конца и конопца“. А, наша прамајка
    Јевросима каже:“Сине Марко једини у мајке, немој сине говорити криво; ни по бабу
    ни по стричевима већ по правди Бога истинога. Боље ти је изгубити главу него своју
    огрешити душу“. Дакле ми, Срби, можемо себе да дефинишемо кроз наше епске
    песме због којијх је Гете учио српски – да би их прочитао у оригиналу.

Comments are closed.