Свети пас и мртва деца: Откривен мрачни култ средњовековне Француске

Историчари су открили готово заборављену причу о култу посвећеном псу по имену Гинефор, којег су француски сељаци вековима поштовали као светитеља и заштитника деце. Али иза тог култа крије се застрашујућа пракса — ритуали који су често завршавали смрћу најмлађих.

Индиски празник змија

Да би се разумело порекло животињских култова, вреди се осврнути на један од најчуднијих примера — Нага Панчами, празник који се сваког лета обележава у Индији.
Када почну монсунске кише и змије излазе из својих јама, мештани их хватају, стављају у керамичке посуде и доносе у храмове. Тамо им приносе млеко као дар, цртају њихове ликове на зидовима кућа и моле им се за благослов.

Зоолози тврде да млеко изазива код змија пробавне тегобе, због чега оне постају безопасне. Али Индијци верују да им змије узвраћају милошћу — сматрају их чуварима живота и симболом космичке равнотеже.

Зоолатрија — обожавање животиња

Поштовање животиња као божанстава, познато под именом зоолатрија, постоји још од праисторије.
У старом Египту бог мртвих Анубис приказиван је са шакаловом главом, богиња Бастет са мачјом, а Хор — бог сунца — са главом сокола.
И у словенским предањима животиње имају своје свето место: у старој Русији се веровало да је паук исплео кошуљицу новорођеном Христу, па је његово убијање сматрано великим грехом.

Кабан из Фиренце — симбол среће

У Италији, у срцу Фиренце, стоји бронзана статуа кабана Порчелина, заштитника града.
По легенди, дивљи кабан је једном уплашио све становнике, али му је један дечак пришао и помиловао га. Животиња је потом мирно отишла.
У знак сећања, постављена је његова статуа, за коју се верује да испуњава жеље.
Да би се жеља остварила, потребно је утрљати новчић о њушку кабана и ставити га на његов језик — ако падне у решетку, жеља ће се испунити.

Свети пас Гинефор — француски мученик

Најнеобичнији култ ипак потиче из средњовековне Француске.
Према легенди, у близини Лиона живео је племић Вилар који је имао малог сина и борзој пса по имену Гинефор.
Једног дана, док родитеља није било код куће, у дечју собу се увукла змија. Гинефор је скочио, преврнуо колевку и убио гада, спасивши дете.

Када се господар вратио, видео је преврнуту колевку и крв по поду — помисливши да је пас напао дете, у бесу га је усмртио мачем. Тек после је схватио страшну грешку. У знак кајања, сахранио је Гинефора и означио његов гроб камењем.

Мрачни обреди на гробу

С временом, гроб верног пса постао је место ходочашћа. Сељаци су долазили да се моле за здравље своје деце.
Међутим, неки обреди постали су морбидни: мајке су остављале болесне бебе у колевкама поред гроба, палећи свеће и одлазећи — верујући да ће дух светог пса излечити дете.
Често би уместо тога долазили вукови и односили бебе.

Католичка црква је овај култ назвала богохулним сујеверјем и забранила га, али се сељаци у тајности и даље молили Гинефорту све до почетка XX века.

Историчари: Гинефор је постојао, али није био пас

Истраживања савремених историчара показују да име Гинефор потиче од стварног човека — хришћанског мученика из III–IV века, страдалог због проповеди у Миланској епархији.
Временом се сећање на њега стопило са народним предањима о „животињи-спаситељу“, а његова личност прерасла у мит о псу-светитељу.

Иако је црква одавно заборавила на овај култ, у Сан Франциску и данас постоји необичан фестивал у част „светог пса“, који, по веровању, штити и лечи децу.

РенТВ