„ПОМОЗИТЕ МИ ДА ПРОНАЂЕМ ОЦА“ Србин је ово објавио на мрежама, убрзо се повела прича и о ДНК: Адвокат је сада све објаснио, ово су ТАЧНИ КОРАЦИ

Питање мушкарца из Србије о томе како да пронађе биолошког оца узбуркало је јавност. Овај мушкарац је на друштвеној мрежи „Реддит“ потражио савет људи о томе како да пронађе оца. Ево шта је заиста неопходно за проналазак биолошких родитеља, и да ли је то лако.

Мушкарац из Србије, који је првобитно на друштвеној мрежи „Реддит“ потражио савет о томе како да пронађе свог биолошког оца, убрзо је уклонио своју објаву са ове друштвене мреже. Иако разлог брисања није познат, његов пост је за кратко време привукао велику пажњу корисника који су му нудили разне савете – од правних смерница, преко коришћења ДНК тестова, па све до препорука да потражи помоћ надлежних институција.

Шта каже закон о утврђивању тога ко су биолошки родитељи

Раде Станишић, адвокат за „Блиц“ је објаснио да се разликују две врсте поступка у којима се одлучује о очинству – утврђивање очинства и оспоравање очинства.

– Ако очинство није утврђено признањем од стране оца оно се може утврдити правноснажном судском одлуком односно у поступку утврђивања очинства. Овај поступак могу покренути дете, мајка и мушкарац који тврди да је отац детета – каже он, и додаје:

– За дете не постоји рок у ком може поднети ову тужбу. Закон за мајку прописује рок од годину дана, а најкасније у року од 10 година од рођења детета, док је за мушкарца предвиђен рок од годину дана, а најкасније у року од 10 година од рођења детета.

Да ли очинство може бити оспорено

Станишић је говорио и о томе да ли очинство може да буде оспорено.

– Ако је очинство већ уписано у матичну књигу оно може бити оспорено покретањем тужбе за оспоравање очинства. Овај поступак могу покренути иста лица која могу покренути и поступак утврђивања очинства али и муж мајке детета уколико тврди да он није отац детета – објаснио је он за „Блиц“.

Када су у питању рокови за овај поступак Станишић је навео да они варирају, и зависе од тога ко их подноси.

– Дете може поднети тужбу без обзира на рок, мајка у року од годину дана, а најкасније у року од 10 година од рођења детета. Мушкарац који тврди да је он отац такође, у року од годину дана, а најкасније у року од 10 година од рођења детета – наводи он за „Блиц“.

Како изгледа поступак пред судом и ДНК вештачење
Говорећи о покретању поступка пред судом, Станишић наводи да се сам поступак покреће тужбом надлежном суду.

– То је Виши суд. Давање ДНК-а узорка базирано је на добровољности странка у поступку нема обавезу да уради ДНК вештачење. Уколико одбије ово тестирање то може негативно утицати на његов положај у спору због примене правила о терету доказивања – објашњава он.

Како је додао, овај поступак је хитан, а због деликатности, искључена је јавност.

Последице утврђеног очинства

У случају да се очинство утврди, адвокат за „Блиц“ каже да дете добија одговарајућа права које прописује закон.

– Утврђивањем очинства дете добија сва права као и свако друго дете:

право на наследство,
издржавање (алиментацију), као и
право на одржавање личних односа са оцем.
Шта када је дете усвојено
Није новост да одређени парови због немогућности да имају децу бирају усвајање деце. Ипак деца након сазнања да су усвојена могу желети да открију ко су има биолошки родитељи. Адвокат Станишић истакао је и да ли у том случају могу заиста и да открију ко су им родитељи.

– Једно од основних права детета јесте право да зна ко су му родитељи. Породични закон предвиђа да дете које наврши 15. годину живота може да изврши увид у матичну књигу рођених и другу документацију која се тиче његовог порекла – објаснио је он у разговору за „Блиц“.

Према његовим речима, у случају усвајања доноси се ново решење о упису рођења усвојеног детета.

– Ако дете затражи увид у матичну књигу, матичар је дужан да упути дете на психо-социјално саветовање у орган старатељства, породично саветовалиште или у другу установу која је специјализована за посредовање у породичним односима – објаснио је он.

Шта када биолошки родитељи не желе контакт

Станишић појашњава да иако усвојењем престаје сваки правни однос између детета и биолошких родитеља, усвојено дете може да сазна истину о свом пореклу, али се може десити да биолошки родитељи не желе контакт.

Према речима адвоката, ако дете нема информације о биолошким родитељима, и даље може да сазна ко су.

У том случају, почетна тачка је матична служба места рођења – увид у матичну књигу рођених.
Поред тога се може обратити надлежном Органу старатељства са захтевом за прибављање података из евиденције усвојеника или

Евентуално затражити стручна помоћ од адвоката ради прибављање ових податак из архива ових регистара – закључио је Станишић за „Блиц“.

Блиц