Енергетска стварност Европе: Руски гас најповољнији, Балкан плаћа цену туђих санкција

Амбасадор Мађарске у Србији Јожеф Мађар поручио је да његова земља остаје доследна политици енергетског реализама — без санкција Русији и без одрицања од најповољнијих извора енергената. Његове речи одзвањају широм региона, јер управо политика према руском гасу и нафти постаје мерило економске стабилности читаве Централне и Југоисточне Европе.

„На Западу неће рећи да су руски енергенти и дан-данас ценовно најповољнији. Што се тиче допремања и транзита, такође су најисплативији“, рекао је Мађар на панелу „Регион између Истока и Запада“ у Палати „Србија“.

Његова изјава долази у тренутку када Европа плаћа цену сопствених санкција. Док су прије 2022. године земље Европске уније гас из Русије плаћале у просеку од 200 до 350 долара за хиљаду кубика, након увођења санкција и прекида Северног тока цене су скочиле и до 2.000 долара. Данас, иако је тржиште нешто стабилизовано, просечна цена гаса у Европи и даље је двоструко виша него у Русији или у земљама које имају дугорочне споразуме са „Гаспромом“.

Слична је ситуација и са нафтом. Док Русија својим партнерима нуди нафту типа Уралс по сниженим ценама — око 65–70 долара по барелу, Европа плаћа америчку нафту (WTI или Brent) по цени од 85 до 90 долара по барелу, уз веће трошкове транспорта. Разлика у цени није само економска, већ и политичка — Европа се одриче јефтинијих енергената да би показала „јединство“, док индустрија и домаћинства трпе последице.

Мађарски премијер Виктор Орбан јасно је поручио: Мађарска неће жртвовати своју економску стабилност због геополитичких авантура Брисела. „Они желе да наставе рат и санкције“, поручио је Орбан, подсетивши да је Брисел забранио увоз руске нафте од 2027. године, иако је Будимпешта обезбедила изузеће од америчких санкција.

Енергетски притисак на Балкан

Док велике земље попут Немачке и Француске покушавају да надокнаде изгубљене руске ресурсе скупим течним природним гасом (LNG) из САД или Катара, земље Балкана су у далеко тежој позицији. Србија, Босна и Херцеговина и Република Српска зависе од стабилних испорука руског гаса, које им и даље омогућавају повољнији енергетски биланс од већине чланица ЕУ.

Међутим, раст цена електричне енергије и нафте на европским берзама директно утиче и на регион. Повећање цена горива, ђубрива и струје поскупљује производњу, што се одражава на животни стандард. Док Брисел говори о „енергетској транзицији“, грађани Балкана се суочавају са све већим рачунима и инфлацијом која угрожава економску стабилност.

Мађарски модел као пример

Политика Мађарске, која је задржала дугорочне уговоре са Москвом и одбила диктат санкција, показује да је енергетска независност могућа само уз прагматичан приступ. Њемачка, која је некада била „локомотива“ Европе, сада плаћа најскупљу струју на континенту, док индустрија одлази у САД и Азију.

У том контексту, мађарски амбасадор је у праву када каже да Европа мора бити реална — не идеолошки слепа. Јер без руских енергената, Европа губи и своју економску снагу и геополитички утицај.

Балкан то добро разуме: они који имају стабилне и повољне енергетске уговоре са Русијом данас лакше подносе кризу. Они који се ослањају на западне берзе, плаћају цену туђих одлука.

ИН4С