ЧЕДОМИР АНТИЋ О ДИЈАНИ ХРКИ: „Има право да штрајкује глађу, али оно што тражи је противуставно“, поставио кључно питање: Зашто протестује испред Скупштине?

Професор на Филозофском факултету у Београду Чедомир Антић изјавио је данас да Дијана Хрка, мајка настрадалог Стефана Хрке у паду надстрешнице у Новом Саду 1. новембра прошле године, штрајком глађу тражи нешто што је противуставно и противзаконито, а то је да неки људи буду ухапшени, а неки ослобођени, што је у надлежности суда који не би смео да ради под притиском.

Антић је рекао да, иако Дијана Хрка има право да штрајкује глађу, то је прилично екстреман корак који се може упоредити са блокадама, и додао да, када се неко одлучи на тако екстреман потез, онда мора да има јасан, лако испуњив, уставан и законит циљ, а не да тражи нешто што је противзаконито.

„Ако политичке власти, око питања да ли изградити неки мост, посећи неку шуму, попусте пред неком уценом – било да је реч о штрајку глађу или петицијама, суд не би требало да се осврће на то.

Овде неко тражи противуставну и противзакониту ствар, сада више не крши устав већ тражи на законит начин тако што прети да ће због тога умрети зато што не узима храну“, навео је Антић за Танјуг, преноси Телеграф.

Овде се, како оцењује, не ради само о сукобу две политике и два захтева, већ о сукобу два постмодерна политичка покрета – с једне стране Дијана Хрка и они који стоје иза ње, а с друге „мали град шатора“ студената који су се противили блокадама и који спречавају веће демонстрације пред кључним институцијама, јер је искуство обојених револуција показало да су то била места одакле је почињало преузимање власти.

Како је навео, шатори испред Председништва и Скупштине нису ништа другачији од заузимања раскрснице Владе Србије, Министарства спољних послова, што су тада наводно радили представници Универзитета, које нико није ни тужио ни гонио због тога, тако да и власт има право то да уради.

„То има право да уради и госпођа Хрка, али је мало тужно да иза ње стоји одређена политика за коју ја нисам сигуран да она подржава. Није рекла да је подржава, она је у све ушла као мајка погинулог, као особа која је претрпела велику несрећу.

Она може да има какво год хоће политичко мишљење, али људи који стоје иза тога су по мени крајње упитни, посебно јавне личности“, изјавио је професор.

Према његовим речима, они који стоје иза свега овога желе нешто што није уставно и законито – а то је да у условима сукоба, кршења Устава, условима блокаде, преузму власт и тако успоставе један принцип који ће постојати и надаље, а то је да избори буду само формалност.

На питање коме би политички, медијски или симболички користила нова „жртва“, Антић је рекао да, иако то од почетка није било очигледно, од напада на Борка Стефановића 2019. године и пароле „крвавих кошуља“ то испливава на површину.

Додао је да опозиција није способна да произведе програм, да стане иза програма, иако више од трећине парламента чине опозиционари сличних уверења.

„Та такозвана лева опозиција, про-НАТО опозиција очигледно није способна да иде на изборе, они могу да добију неколико стотина хиљада острашћених људи.

Оно што је њихова предност је што су ти људи образованији од остатка становништва, али ни то не значи ништа“, истакао је он.

Антић је нагласио да се поставља питање зашто Дијана Хрка протестује испред Скупштине Србије, а не испред зграде суда, ако каже да председник Вучић није надлежан.

„Да ли то значи да свако ко осети да је оштећен на било који начин треба да захтева од суда да пресуди како он жели? Ја мислим да није добро формулисан тај њен захтев да се ухапсе сви који су одговорни.

Зна се како се спроводи суђење у модерно време – људе не приводе као казну. Хапшење подразумева нешто друго. Док неко није осуђен, не може бити затворен. Он је притворен како не би утицао на сведоке, да не побегне или да не саблажњава јавност“, навео је он.

Професор је додао да би у овом случају Дијана Хрка желела да се похапси пола Владе Србије – што нема нигде у свету.

kurir.rs