„Горка љубав“: Старaц Пајсије о томе шта уништава породицу

„Љубомора је егоизам, то није љубав.“

Зашто често љубав мешамо са егоизмом? Геронда Пајсије објашњава зашто љубомора, контролисање и „духовни притисак“ нису светост, већ отров за брак.

Породица – најсложенији односи

Најтежи односи у животу су управо породични. Док се деловне везе завршавају радним даном, а пријатељства слободним временом, у породици човек проводи највећи део свог живота.

Породични односи су широк појам – они обухватају и односе између супружника и односе између родитеља и деце различитог узраста.

Често су скривени од туђих очију, а управо то их чини најрањивијим за душу.

Љубав или егоизам?

Сви траже љубав. Али зашто оно што почиње као љубав често прераста у муку, увреде и контролу? Зашто најближи често највише боли? Ово се нарочито види када „медени месец“ прође и почну „сурови свакодневни дани“ или када одрасло дете показује свој карактер.

Мешамо два различита појма. Постоји божанска, жртвена љубав – она која „долготерпит, милосрдије показује, не завиди, не превозноси се“ (1 Кор. 13:4). А постоји световна, егоистична љубав која „требује, притиска, угњетава“. Та „горка љубав“ је корен многих породичних трагедија.

Старaц Пајсије даје примере:

„Љубав је два типа – божанска, чиста, жртвена, која се радује када се радује други… И световна, плотска, егоистична љубав. Ако се не очисти, претвара се у пакао“.

„Самољубива љубав“ је најтоксичнији отров који човек може дати свом супружнику. Егоизам увек ремети живот. Присилно тражи недостижни идеал од партнера и уништава већ успостављену породицу, када сваки од супружника покушава да „превуче ћебе“ пажње на себе, игноришући потребе другог.

Љубомора је знак егоизма, а не љубави

Највидљивије изражавање „горке љубави“ је љубомора. У култури се љубомора често романтизује, представљајући је као доказ снажног осећаја.

Старaц Пајсије скида ову маску:

„Љубомора је егоизам, то није љубав. Човек жели да други припада само њему. Не верује ни Богу, ни човеку. То је мука. Он се мучи сам и мучи другог“.

Љубомора претвара живот у затвор – један је надзорник, други затвореник. У основи лежи не љубав, већ тотално неповерење и жеља за контролом.

„Када супружник љубомори, показује да нема поверења. А ако нема поверења, која је то љубав? То је самољубље. Жели да контролише другог као предмет“, каже геронда.

Лажна брига – притисак уместо љубави

Егоизам се понекад крије и у „духовној маски“. То је оно што можемо назвати „духовном љубомором“ или лажном бригом. Један супружник или родитељ „спасава“ другог – тера га да се моли, строго држи постове, критикује недостатак духовности. Та „хиперопека“ постепено продире у све сфере живота, чинећи га неизводљивим.

Пајсије упозорава:

„Неки желе да њихови супружници или деца постану свети преко ноћи. Притискају, критикују. То није духовност, то је егоизам. Тако човек може само одгурнути другог од Христа. Љубав мора имати разборитост“.

Ниједног човека не можемо насилно довести у Рај. Права помоћ почиње од нас самих – молитвом за ближњег, а не „прилагођавањем“ по свом стандарду. Бог поштује слободу личности.

„Бог не притиска човека, а ми, егоисти, желимо да насилно увучемо друге у Рај. Али тако не иде. Права љубав је стрпљива, не тражи своје, поштује слободу другог“, поучава преподобни.

Лек – „мала жртва“ и попустљивост

Како се ослободити „горке љубави“? Једноставно – срећа у породици не лежи у великим подвизима, већ у свакодневној, чак и ситној уступљивости. Успети уступити у спору, ћутати када желимо замерити, чинити нешто корисно за другог, одсећи „ја хоћу“.

Пајсије саветује „малу жртву“:

„Да би у породици био мир, потребно је мало уступити. Сви треба да оголе своју вољу ради другог. Ако један уступи, и други уступи, доћи ће Божја благодат. Породични живот је школа жртвовања“.

Као пример човека који живи по својој вољи, Старaц помиње дивље дрво које не даје плод. Само одсецањем егоизма припојићемо се Христу и почети да доносимо плодове. Радост није у узимању, већ у давању.

„Права љубав се радује жртвовању ради другог. Егоизам се радује узимању. Христов верник се радује када даје. То је велика тајна љубави“, закључује Пајсије.

Пут ка истинској радости

Старaц нам даје лекцију да пут од „горке љубави“ до истинске радости пролази кроз одрицање од себе, свакодневне мале жртве. Превазилажењем љубоморе и жеље за контролом, стичемо љубав која доноси мир и ствара Рај у дому.

Пајсије нас, као супруге, родитеље, децу и унуке, подсећа:

„Срећа у породици зависи од тога колико смо спремни да се одрекнемо свог егоизма. Где је жртва, тамо је Христос, а где је Христос – тамо је Рај. Рај почиње већ овде, на земљи, ако у срцу постоји Христова љубав“.

СПЖ