УГЉЕША МРДИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОДБОРА ЗА ПРАВОСУЂЕ: Ускоро у Скупштини расправа о одговорности Загорке Доловац за лош рад тужилаштва

Доловац и њени сарадници су најодговорнији за то што је тужилаштво отето од државе и што имамо сталне покушаје тужилачких државних удара и деловање тужилачког тероризма. Кривично-интересној групи Доловац – Ненадић могу да поручим да је дошао крај њиховој завери против Србије.

Штрајк глађу Угљеше Мрдића, председника Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије и народног посланика, трајао је 11 дана. Прекинуо га је јер је озбиљно угрозио своје здравље, због чега се и даље опоравља, а по изласку је наставио своју борбу.

Будући да је у штрајк глађу ступио са захтевом да надлежно тужилаштво ухапси бившег председника скупштине акционара „Инфраструктуре железнице Србије“ Небојшу Бојовића и бившег извршног директора те компаније Милутина Милошевића због њихове одговорности за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра прошле године – и даље захтева одговорност за пад надстрешнице, као и за тужилаштво, које је, како каже, отето од државе Србије, за шта је као кривца означио Загорку Доловац и њене сараднике.

Прошло је нешто више од две недеље откад сте прекинули штрајк глађу. Како се сада осећате?

– Осећам се боље, али осећам и последице штрајка глађу. Надам се да ћу се потпуно опоравити. Осећам се и поносно јер настављам још јаче да се борим за истину, правду и за отаџбину Србију. Подсећам да је са мном штрајковало пет ратних ветерана и некадашњих припадника Јединице за специјалне операције. То је пет ратних хероја. Пуковник Миодраг Мишо Репија, Јанко Кереш, Срђан Томовић, Славимир Митровић Поп и Ненад Јовановић Боске. Да није било њих пет ратних хероја, мислим да не бих издржао 11 дана да штрајкујем глађу и да сви заједно спавамо и живимо у шаторским условима у зимском периоду. Они су ми нова браћа и пријатељи до краја живота. Хвала им што су ми се прикључили у штрајку глађу и што су били уз мене.

Дани вашег штрајка глађу поклопили су се са штрајком Диjане Хрке, која је свој протест почела неколико дана касније у непосредној близини. Да ли вас је тај њен потез изненадио?

– Не бих коментарисао њен штрајк глађу. Доживела је велику трагедију и саучествујем у великом болу госпође Хрке, као и свих породица страдалих приликом пада надстрешнице у Новом Саду. Мој разлог за штрајк глађу је то што тужилаштво не ради свој посао и што сам тражио да се утврди истина о паду надстрешнице, да се процесуирају Небојша Бојовић и Милутин Милошевић на основу моје кривичне пријаве против њих, јер су они, по мом мишљењу, најодговорнији за ту страшну несрећу. Такође, мој захтев је био да тужилаштво у Србији ради у складу са Уставом и законима наше државе.

Како су из ваше визуре изгледали протести блокадера и подршка Хрки тих првих неколико дана? Деловало је да је све прилично на ивици. Како сте се носили с провокацијама, да ли их је било?

– Било је провокација, а издржао сам све, и нападе и провокације. Блокадери и опозиционари су, по мом мишљењу, злоупотребили Дијану Хрку и њену трагедију. Нисмо се срели нити разговарали. Да смо се срели, испричао бих јој све детаље моје кривичне пријаве против, по мом мишљењу, најодговорнијих за пад надстрешнице.

– Цео живот ми је пролазио кроз главу. Размишљао сам шта остаје иза мене. Моја деца и моја дела. Штрајк је прекинут оног тренутка када ме је у тешком стању једанаестог дана штрајка глађу екипа Хитне помоћи одвела у Ургентни центар и када су ме лекари прикључили на инфузију. Чим се прими инфузија, то је прекид штрајка глађу.

Госпођа Хрка такође је прекинула штрајк глађу, али је остала испред Скупштине и наставила протест, али без подршке блокадера. Како гледате на то окретање леђа дојучерашњих сабораца?

– Не бих коментарисао њихов однос. То је њихова ствар и њихово огледало. Показали су како се односе према људима које тврде да подржавају.

– Сведоци смо сукоба унутар редова опозиције и блокадера и њиховог дељења функција пре избора. Њих не интересују Србија и њени интереси. Понављам, злоупотребили су трагедију Дијане Хрке.

Током штрајка Марио Спасић вам је предао документацију о циљаним пропустима тужилаштва у истрази о паду надстрешнице у Новом Саду. Шта је наведено у том извештају, који су то главни пропусти?

– Та документација потврђује све оно што сам навео у кривичној пријави коју сам предао тужилаштву против Небојше Бојовића и Милутина Милошевића и да су они, по мом мишљењу, најодговорнији за пад надстрешнице. У кривичној пријави сам навео да су Бојовић, у то време председник скупштине компаније „Инфраструктура железнице Србије“, и Милошевић, тадашњи извршни директор компаније, потписивали документацију којом су гарантовали безбедност саобраћаја и путника на свим станицним зградама, укључујући и Железничку станицу у Новом Саду. Бојовић је у пријави оптужен да је потписао више докумената који показују да је био упознат са свим аспектима пројекта модернизације и реконструкције мађарско-српске железничке везе на територији Србије, у који спада и Железничка станица у Новом Саду.

Љубав према Звезди за мене је вечна

Били сте спортиста, па новинар. Да ли вам је жао што сте напустили неку од те две каријере и отиснули се у политику?

– Поносан сам на своју спортску и новинарску каријеру. Није ми жао што сам ушао у политику. Све бих поново урадио исто. Поносан сам што спроводим политику председника Александра Вучића, који ми је пре свега искрен пријатељ и саборац. У спорту сам и даље активан у мом Џудо клубу Црвена звезда, у којем сам деценијама и у којем сам одрастао. Љубав према џудоу и Звезди за мене је вечна.

Ко је Угљеша Мрдић кад се угасе камере?

– Увек сам исти. Породични, пристојан човек, добар и искрен пријатељ, патриота лојалан својој држави и породици и свим блиским људима. Највише волим да проводим време са члановима породице и блиским пријатељима, као и са мојим саборцима. Борба за Србију је свакодневна. Свако јутро прво размишљам о томе шта тог дана могу да урадим за моју Србију и моју породицу. Наравно, и за моју Републику Српску.

Да ли сте, као што сте најавили, предложили Народној скупштини да усвоји сет правосудних закона? Рекли сте да ће то бити кључни корак у враћању отетог судства и тужилаштва држави и грађанима. Какве су то промене и шта би оне донеле грађанима?

– Нови сет правосудних закона за који се залажем, уколико буде усвојен, значајно ће утицати на то да вратимо отето тужилаштво држави Србији и да имамо бољу организацију рада и тужилаштва и судова.

Врховног тужиоца Загорку Доловац означили сте као особу на челу „интересне групе“. Шта то конкретно значи?

– Загорка Доловац и њени сарадници су најодговорнији за то што је тужилаштво отето од државе Србије и што имамо сталне покушаје тужилачких државних удара и деловање тужилачког тероризма. Очекујем да ускоро расправљамо и у Скупштини о њеној одговорности за лош рад тужилаштва.

Недавно је амерички председник Доналд Трамп именовао Пам Бонди за државног тужиоца САД и није питао за мишљење неку америчку Загорку Доловац или Младена Ненадића, јер тамо такви не постоје. Сваки председник изабран од народа поставља главног тужиоца, који је део државне администрације. То је Ненадић могао да научи кад је пролећа тајно боравио у САД и „прославио се“ нападајући на састанцима своју државу, председника Вучића, који је добио скоро 2.225.000 гласова, и нудећи се да сведочи против Трампа у Конгресу.

У Немачкој на избор тужилаца Бундестаг има пресудан утицај, као и министар правде, који потписује одлуке о избору тужилаца. У Француској Високи савет, којим председава министар правде, даје само мишљење о предлозима које подноси министар. Коначну одлуку доноси председник Републике.

У Шпанији тужиоце именује влада на предлог министра правде, након консултација са Општим саветом правосуђа, чије мишљење није обавезујуће. Главног тужиоца именује краљ. У Аустрији тужиоце именује савезни председник на предлог савезне владе, а у Португалији генералног тужиоца именује парламент на предлог владе.

У Холандији тужиоце формално именује краљ на предлог министра правде и безбедности. Јавно тужилаштво је хијерархијски организовано и функционише под ауторитетом министра. У Пољској тужиоце именује министар правде, који је уједно и јавни тужилац. У Белгији Врховни савет даје предлоге, а министар правде их може одбити.

Ниједна од ових земаља није отуђила тужилаштво и предала га у руке страним центрима моћи, као што ниједна нема посебна тужилаштва. Тужилаштва се не баве политиком и не нападају легално изабрану власт саопштењима, нити цртају „црвене линије“ као политичке странке.

Зато и предлажем сет правосудних закона. Да у Србији тужилаштво буде део државе као што је у најважнијим земљама Европске уније и да криминално-интересна група коју воде Загорка Доловац и Младен Ненадић не може да урушава легално изабрану власт користећи овлашћења која има српско тужилаштво.

Зато овој криминално-интересној групи Доловац – Ненадић поручујем да је дошао крај њиховој завери против Србије.

Курир