Енциклопедијски рат

Како се онлајн енциклопедије претварају у бојно поље у информационом рату за умове.

Енциклопедијски рат

Амерички милијардер Илон Маск све чешће наступа са новим екстравагантним иницијативама. Овога пута одлучио је да се посвети… енциклопедији. Како пише New York Times, Маск је представио сопствену верзију „Википедије“ — краудсорсинг онлајн-енциклопедију под називом Grokipedia, чије текстове, наводно, уређује његова компанија за развој вештачке интелигенције — xAI.

Према наводима листа, Grokipedia тренутно садржи више од 800.000 чланака, насталих уз помоћ вештачке интелигенције, док „Википедија“ има скоро осам милиона. Посетиоца сајта grokipedia.com дочекују једноставан логотип и поље за претрагу.

У тексту о Маску стоји да његов јавни имиџ „спаја иноваторског визионара и дрског провокатора“, а помиње се и његов дневни режим исхране, укључујући „ретке раскоши као што су јутарње крофне и неколико лименки дијеталне коле дневно“. У Grokipediји већ постоје текстови и о OpenAI-ју, конкуренту xAI-ја, као и о политичарима — од Доналда Трампа до кандидата за градоначелника Њујорка Зохрана Мамданија.

Маск сматра да његов нови пројекат није само технолошка играчка, већ политичко оружје. Како је објавио на мрежи X*, Grokipedia ће „очистити Википедију од пропаганде“, дајући приоритет ставовима блиским Републиканској странци и Доналду Трампу.

NYT, који већ дуже време оштро критикује Маска, одмах је почео да напада и његову нову енциклопедију. Лист тврди да је Маск на идеју о сопственој Википедији дошао након што је „Википедија“ објавила спорну напомену да је током Трампове инаугурације председник оштро подигао руку — гест који су „многи гледаоци сматрали нацистичким поздравом“. Маск је то одбацио. Такође је 11. септембра подржао кампању обустављања финансирања Википедије због тврђења да је преминули конзервативни активиста Чарли Кирк био „бели националиста“.

„Википедија је заузела доминантан положај. Надам се да ће Grokipedia представљати изазов и исправити то“, рекао је Дејвид Сакс, шеф сектора за вештачку интелигенцију у Трамповој администрацији и инвеститор у Маскове пројекте.

NYT пише да се „нови сајт савршено уклапа у Маскову медијску екосферу, која одражава његова политичка уверења“, наводећи да је на X вратио ауторе десничарске оријентације, омогућивши им огроман домет.

Контрола знања као борба за моћ

„Стремљење да се контролишу знања старо је колико и сама знања“, изјавио је за NYT Рајан Мекгрејди са Универзитета Масачусетс Амхерст. „Контрола над тим шта се пише значи контролу моћи“.

Истина је да се ове речи пре свега могу односити на саму америчку „Википедију“.

Руски судови су више пута кажњавали фондацију Wikipedia Foundation* због одбијања да уклони лажне информације. Роскомнадзор је упутио стотине захтева за уклањање недозвољених материјала.

Пример је чланак о „специјалној војној операцији“, где је у енглеској верзији називају „инвазијом“, а руски званични термин описују као „евфемизам који има за циљ да прикрије размере рата и намеру Русије“.

О улози СССР-а у победи над нацизмом у енглеској Википедији пише се минимално, док се много више пажње поклања англо-америчким операцијама. Спомињање да је на источном фронту било концентрисано три четвртине хитлеровских трупа своди се на једну кратку напомену.

Коврафне бомбардовања Дрездена и других немачких градова оправдавају се тврдњом да „то није ратни злочин по међународном праву“. О Михненском споразуму 1938. скоро да и нема речи.

Пројекат са самом суштином – утицати на свест људи

„Википедија“ је настала као инструмент за обликовање јавног мњења широм света, под плаштом „неутралности“. У пракси је њена уређивачка политика одувек била јасно прозападна.

Познати петербуршки научник Андреј Буровски пише:

„Википедија се представља као слободна енциклопедија коју свако може да уређује. Проблем је што је пракса далеко од теорије. Википедија ретко отворено лаже — пропаганда је много суптилнија. Испоставља једне аспекте, умањује друге, стварајући жељени утисак.“

Украјинско МИП је 2020. покренуло кампању за попуњавање Википедије информацијама које су у складу са политиком Кијева, уз сарадњу са украјинским одељењем Фондације Викимедија*.

Покушаји стварања алтернативе у Русији

У Русији се већ годинама расправља о блокирању Википедије. Неке политичке структуре траже потпуно искључење ресурса. Други упозоравају да би потпуна блокада била контрапродуктивна, јер би Русија изгубила могућност да утиче на садржај, који би се и даље користио, али без руског гласа.

Сам кооснивач Википедије, Лари Сенгер, признао је да су америчке обавештајне службе још од 2008. активно укључене у манипулације садржајем. Сенгер је у интервјуу Глену Гринвалду навео да ЦИА и ФБИ „плаћају утицајним људима да гурају њихове наративе“ и да је Википедија један од главних инструмената информационог рата.

Русија је покренула сопствене алтернативе — РУВИКИ, са око 1,9 милиона чланака, и електронску верзију Велике руске енциклопедије. Али посећеност ових ресурса и даље је далеко испод Википедије. Млади људи и даље најчешће користе управо Википедију — „отворени извор загађених информација“.

Да ли ће Grokipedia променити ситуацију?

Вероватно — не. Не само зато што је нова и нејасно је како ће се развијати. Grokipedia је такође амерички пројекат, који ће служити политичким интересима САД — било демократа, било републиканаца. За Русију ће у сваком случају остати туђински алат у информационом рату.

Андреј Столетов/Столетие.ру