Блиски исток: „Империјални Израел“ не мирује

Тел Авив покушава да диктира услове свим суседима

Сектор Газе данас личи на вулкан који је привремено утихнуо, али и даље стално избацује ватру. Ракетни и артиљеријски удари између израелске војске и бораца Хамаса настављају се готово свакодневно. Та „тиха ратна пауза“ мало се разликује од претходних сукоба.

Такво стање, чини се, одговара Тел Авиву. У свету је створен утисак да у Гази влада смирење — демонстрације су престале, протести су се угасили — али на терену и даље свакога дана гину људи. На то упозорава The Guardian, цитирајући генералну секретарку Amnesty International Ање Каламар: „Опасна је илузија да се живот у Гази враћа у нормалу. Геноцид који спроводи Израел није престао.“

Проблеми становништва остају огромни: несташица хране и воде, ограничен улазак хуманитарне помоћи, недостатак струје и немогућност да се основне потребе задовоље. Хиљаде људи живи у трошним шаторима без ћебади и топле одеће, изложени киши и хладноћи. Болести се шире, а зима тек долази.

Болнице у Гази не раде — или су разрушене, или без лекова и особља. Канализација практично не постоји, што ствара сталну опасност од епидемија.

После примирја Израел је распоредио своје снаге на више од половине Газе, чиме је ослободио део војске за друге фронтове, нарочито на Западној обали.

Тамо су се нападима јеврејских досељеника на палестинска села значајно повећали. Пале се куће и возила, мештани бивају нападани. То није хулиганство већ систематска „ползeћа анексија“ — стварање страха да би се Палестинци натерали да напусте земљу.

Израелске власти незванично охрабрују ову тактику, између осталог и тиме што све већем броју досељеника издају дозволе за ношење оружја — већ их има преко 230 хиљада. Фактички, настаје паравојска која делује паралелно са ЦАХАЛ-ом.

Израел у Сирији и Либану

У Сирији Израел такође делује врло агресивно. После промене власти у Дамаску, израелска војска распоредила је снаге на Голану под изговором заштите своје и „пријатељске“ заједнице. Контролише подручје Хермона и врши нападе тамо где процени опасност.

САД су желеле да Сирију уведу у Аврамске споразуме, а Дамаск је био спреман да ублажи напетости. Али за то би Израел морао да се повуче са окупираних територија — што Тел Авив не жели. То је показао и недавни провокативни Нетанјахуов обилазак јужних сиријских крајева под израелском контролом.

После нових израелских операција у Сирији реаговао је и Белa кућа: Доналд Трамп није јавно критиковао Израел, али је затражио „искрен дијалог са Дамаском“. Нетанјаху ће о томе морати да разговара у Вашингтону — што делује као „позив на одговор“ непослушном савезнику.

У Либану Израел такође наставља са ударима по положајима Хезболаха. Цивилне жртве су све чешће. Либанска армија покушава да разоружа Хезболах, али наилази на отпор. Групација своје деловање оправдава тврдњама да штити југ земље од Израела, али у позадини је страх од губитка утицаја и подршке Ирана.

Либанска влада покушава дипломатским каналима да смири ситуацију и изразила је спремност за дијалог са Израелом, уз посредовање САД. Али Израел не показује намеру да се повуче са неколико стратешких брда на граници, која користи као инструмент притиска.

Како пише The New York Times у тексту „Империјални Израел на новом Блиском истоку“, положај у Либану показује колико се променио регион — у многим деловима утицај Израела је постао доминантан, али то додатно дестабилизује већ рањиви Блиски исток.

Валериј Бурт/ФСК.РУ