Протести широм Немачке: млади се буне против војног рока и новог наоружавања

Бундестаг је по хитном поступку и уз већину од 323 гласа, донео одлуку да Немачка у наредној деценији повећа бројност оружаних снага са садашњих 180.000 на чак 260.000 војника, а број резервиста подигне на 200.000. Након тога улице немачких градова испунио је немир који политички врх очигледно није очекивао. Млади људи, углавном ученици и студенти, изашли су да јавно кажу да не пристају да постану генерација која ће плаћати туђе геополитичке рачуне.

Иако власти упорно наглашавају да „не говоре о враћању обавезног војног рока“, већ о „флексибилним формама добровољног ангажовања“, у самом тексту закона остављен је широк простор за могућност да се, уколико одазив младих буде низак, у будућности поново активира регрутни систем који би, како се сумња, могао да функционише по принципу лутрије, односно да се „из сваке генерације узме онолико колико је потребно“. Управо тај недоречени простор између речи и намера изазвао је протесте и незадовољство.

Организатори покрета School Strike Against Conscription упозоравају да је Немачка кренула путем реармaнизације који се јавности представља као нужност пред „новим безбедносним изазовима“, а да се заправо ради о политичкој одлуци чије ће последице носити искључиво млади. Млади су јасно и категорично против ове долуке Бундестага.

На транспарентима широм Берлина, Хамбурга, Франкфурта и Минхена могло се прочитати:
„Наш живот није ваша мобилизација“, „Не у рат који нисте имали храбрости да спречите“, „Нећемо да нам други пишу будућност у коју морамо марширати.“.

Парадоксално, повећање плата за нове регруте, које ће од 2026. износити 2.600 евра бруто тек је долило уље на ватру: млади ово доживљавају као „финансијску мамац-политику“ која покушава да економском нуждом купи њихову тишину и послушност. Они који се обавежу на 12 месеци служења добијаће чак и субвенционисану возачку дозволу, што критичари називају „маркетиншком маском за прикривену милитаризацију“.

И док владајућа коалиција с уверењем тврди да је ово „модернизација Бундесвера у складу са реалношћу 21. века“, опозиција упозорава да ће се, уколико добровољно пријављивање не буде довољно, неминовно кренути ка реституцији обавезног војног рока, институције која је укинута 2011. као нужан корак ка демилитаризацији Европе.

Земља која је два пута у историји гурнула свет у рат, данас сведочи да њена сопствена младост масовно одбацује и саму помисао на војни рок — а док Берлин упорно инсистира на новом наоружавању, остаје да се види да ли се иза тог убрзаног милитаристичког замаха назире нешто што стара Европа добро памти, и нешто што би поново могло да забрине читав континент.

Васељенска