Ирски учитељ Инок Бурк у букагијама одведен у затвор: казна јер је одбио да ђаку говори „they“ и да прихвати трансџендер идеологију

У Европи која понавља мантру о „толеранцији“ и „људским правима“, млади ирски учитељ Инок Бурк је завршио у затвору и спроведен је у букагијама, јер је одбио да прекрши сопствену савест и хришћанско верско уверење. Његов „злочин“? Није желео да се једном ученику, који се изјаснио као небинарна особа, обраћа личном заменицом „они“ (they).

Слобода говора да, али само ако говориш онако како одговара арбитрима пожељног наратива. Данас је то трансџендер идеологија, јуче неки други ‘европски стандард’, сутра ће већ смислити нешто треће. Суштина је иста: није проблем шта мислиш, већ то што уопште смеш да мислиш другачије.

На суду, судија Брајан Криган отишао је корак даље и упозорио Буркову породицу да ће бити избачена из суднице ако се ико усуди да проговори. Највиши суд Ирске већ је оценио да би такво уклањање чланова породице било незаконито. Ипак, Криган је наставио у истом тону: рекао је да би „све било другачије“ да је Бурк своју веру и уверења „оставио испред капије школе“.

Другим речима: Ирска, колевка хришћанства на Западу, стиже до тачке у којој је религија дозвољена само ако је невидљива и потпуно деполитизована. Можете да верујете шта желите, али немате право да то живите.

Ко је овде заиста дискриминисан?

Транспарентно, драматично, јавно се захтева „поштовање идентитета“ од стране наставника, али где је поштовање Бурковог идентитета? Где је поштовање његовог избора и границе између толеранције и принуде?

Ирска јавност почиње да се буди.

Након вести да би Бурк, по пресуди судије Кригана, могао „остати у затвору до краја живота“ ако не пристане на услов да се више никада не појави у школи коју сматра неправедном, у Ирској расте талас негодовања. Патриотске групе и удружења спремају масовне протесте, а многи интелектуалци упозоравају да је ово тренутак који може променити ток дебате о „воок идеологији“ у Европи.

Породица Иноха Бурка, која је такође била изложена претњама избацивањем из суднице, сведочи о томе да је суђење постало политички, а не правни чин.

Судија је током самог процеса користио медијске текстове као аргумент, испитивао Бурка на основу новинских чланака и на моменте одустајао од теме самог судског поступка, све док није саопштио да Инок неће бити пуштен ни на Божић, ни на Ускрс.

Последњих година Запад нам говори о „угроженим групама“ и „потреби да се заштите“, али шта је са онима који одбијају да се придруже идеолошкој хомогенизацији? И најзад, ко је овде заиста моћан, а ко угрожен?

Ако се све сабере, долазимо до питања које Европа упорно избегава: да ли су вредности које је некада сама стварала: слобода личног уверења , право на неслагање, достојанство личности данас постале дозвољене само под условом да се уклопе у нови идеолошки образац?

Васељенска