БРАНЕ СЕ ЋУТАЊЕМ: Убиствa, изнуде, бомбашки напади за Доловац и Ненадића нису организовани криминал?!

Јавност се с правом пита на који начин Јавно тужилаштво за организовани криминал врши селекцију предмета у којима поступа

Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК), на чијем је челу Младен Ненадић, осим што није учинило ништа да процесуира осумњичене за пет нерешених убистава о којима су пред тим тужилаштвом сведоци-окривљени дали исказе и директно оптужили клан Вељка Беливука и Марка Миљковића, за још најмање 13 тешких кривичних дела, познатих јавности и потпуно процесуираних радом полиције и Вишег јавног тужилаштва у Београду, није показало никакво интересовање.

И лаицима је јасно да иза убистава Блаже Ђуровића на улици, Бојана Мирковића испред зграде, Ранка Радошевића на бензинској пумпи, Николе Станковића Пивцета у спаваћој соби, као и Страхиње Стојановића у експлозији бомбе постављене под његов џип, стоје организоване криминалне групе.

Не иду на увиђаје

ЈТОК је једино тужилаштво у Србији основано да гони припаднике организованих криминалних група, али им ови злочини нису „привукли пажњу“, што јасно указује да нису одговорили задатку због ког су формирани.

На исти начин, Специјално тужилаштво се „бранило ћутањем“ и када су убијени Лука Радуловић, Лука Жиžiћ, када је криминална група покушала да убије раднике обезбеђења у клубу „Стефан Браун“, али и када је испред куће на Сењаку пуцано на бизнисмена Милана Бека.

Нису преузели гоњење ни оптужених припадника врачарског клана за изнуде, нити ухапшених за наводни покушај тровања вође шкаљарског клана Јована Вукотића цијанидом док је боравио у Централном затвору, као ни за планирање убиства Луке Бојовића прошле године.

И док се јавност питала ко стоји иза ових најтежих кривичних дела, ЈТОК се није бавио овим предметима.

– На увиђаје свих побројаних убистава излазило је Више јавно тужилаштво у Београду. Тужиоци овог тужилаштва давали су налоге полицији за прикупљање потребних обавештења, трагали за доказима, доносили наредбе о задржавању осумњичених, спроводили целе истраге и подизали оптужнице.

О само неколико наведених предмета ЈТОК се, како открива, тек информисао. И никада се ништа даље није догодило. Иста пракса настављена је и претходног викенда, када је у једном ресторану у Београду са више хитаца из пиштоља тешко рањен Н. К., који је седео у друштву бившег вође навијача Партизана Ненада Алајбеговића Алибега. Алибег је познат управо по томе што су припадници врачарског клана најмање три пута покушали да га убију, али и по томе што се истој криминалној групи суди због сумње да је убила његовог пријатеља Александра Халабрина.

Искусни оперативaц који ради на решавању најтежих злочина каже за Курир да постоје оперативни подаци и да је ово рањавање повезано с недавним убиством Тадије Пантића, али и са експлозијом бомбе у стану у Косовској улици у којој је погинуо држављанин Македоније.

Све указује, како наводи, да иза ових догађаја стоји једна организована криминална група.

– Међутим, иако је свима јасно да је реч о наставку обрачуна криминалних група, српско специјално тужилаштво није се укључило у њих. Због чега Младен Ненадић селективно бира предмете никоме ко ради на њима није сасвим јасно. Све указује на то да се „прихватају“ само они за које докази стижу из иностранства. Наравно, није спорна сарадња с колегама из иностранства, али јесте спорна незаинтересованост за мукотрпан рад оперативaца из Србије – додаје саговорник Курира.

Опасно затварање очију

Ни врховна тужитељка Загорка Доловац, која има искључиво право надзора над ЈТОК и хијерархијски је одговорна, није дала никакво обавезно упутство том тужилаштву да поступа у предметима за које постоје оперативне информације да се криминалне радње доводе у везу са организованим криминалним групама.

– Изузетно је опасно затварање очију пред дугогодишњим обрачунима криминалних група на територији Србије. Наша држава изабрала је пут борбе против свих облика криминала и корупције, али она може бити успешна само ако сви државни органи раде оно што су дужни по Уставу и закону. Управо због тога, њихово селективно учествовање у томе представља опасност за целу државу и друштво – закључује саговорник Курира из српског правосуђа.

Ни Рибникар ни Дубона им нису били у фокусу

Загорка Доловац се није огласила ни поводом две највеће трагедије у Србији!

Злочини који су се у року од 24 сата, у мају 2023. године, догодили у Основној школи „Владислав Рибникар“, када је 3. маја убијено деветоро ученика и радник обезбеђења, а затим 4. маја у Дубони и Малом Орашју још деветоро младих, ујединили су целу Србију.

Иако се од првог дана знало да је масакр у „Рибникару“ извршио ученик школе, постојале су сумње да злочин у Младеновцу има елементе кривичног дела тероризма.

Према речима стручњака, с обзиром на то да је убица крвави поход извео у више села, да је становништво било престрављено и да је деловало да напад има шире последице по јавну безбедност, ова сумња није смела нити могла бити одбачена олако.

Међутим, иако је гоњење за кривична дела са елементима тероризма у надлежности Јавног тужилаштва за организовани криминал, они су били међу ретким институцијама које се нису укључиле чак ни у оперативни рад.

Према документацији у коју је Курир имао увид, увиђај на месту злочина обављали су чак три тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и два тужиоца Вишег тужилаштва у Смедереву, док Јавно тужилаштво за организовани криминал није показало никакво интересовање.

Ни Загорка Доловац није се огласила у јавности поводом две трагедије, због чега су грађани организовали протесте управо испред Врховног јавног тужилаштва, захтевајући реакцију која никада није стигла.

Изјаве у којима се критиковао рад врховне тужитељке редовно су у то време објављивали и опозициони медији, предвођени Новом С и Н1. Они су, међутим, преко ноћи постали браниоци њеног лика и дела, али такви „коперникански заокрети“ већ одавно нису изненађење, јер, како је Курир више пута писао, ови медији делују искључиво у складу са интересима свог власника Драгана Шолака.

Курир