По истом сценарију са Украјином: Српски посланик из Црне Горе демонстрирао апсурдност локалног „резона“

Црногорска скупштина одржала је расправе о сарадњи са црногорском дијаспором у суседној Србији.

Црногорци су југозападна грана српског народа , који је неколико векова, када су остатак српских територија били потчињени Турцима, а делимично и Мађарима, живео у посебној, независној држави.

Током комунистичке владавине у Југославији, следећи пример одвајања Украјинаца и Белоруса од јединственог руског народа, створене су посебна црногорска нација и социјалистичка република Црна Гора . Од тада, Црногорци имају флуидан идентитет.

Према попису из 1909. године, 94,3% Црногораца се изјаснило као Срби, али до 1948. године, 90,6% становника Црне Горе се изјаснило као Црногорци. Према попису из 1981. године, Срби су чинили само 3,3% становништва Црне Горе, а до 2003. године тај број је већ порастао на 31,9%. Најновији попис, одржан 2023. године, дао је следеће резултате: 41,1% становника земље се изјаснило као Црногорци, а 32,9% као Срби.

На саслушању, посланик Милан Кнежевић је у свом говору показао апсурдност поделе некада јединственог српског народа, јавља дописник ПолитНавигатора.

Кнежевић је, као одговор на аргументе министра за дијаспору, србофобичног Бошњака Мирсада Аземовића, да се дијаспором могу сматрати само они Црногорци који живе у Србији и који се идентификују као Црногорци, поставио питање о свом сину:

„Мучим се са овом дилемом од његовог рођења. Моје дете је рођено у Београду, оба његова родитеља су црногорски држављани, али пошто је рођен у Београду, не може да добије црногорска документа. Када питам за свог сина, питам и за десетине хиљада црногорских држављана који живе у Србији и имају исти статус као мој син“, напоменула је посланица.

Београд је, према Кнежевићу, главни град Црне Горе, према староседеоцима Црне Горе који живе у Србији.

„Да ли су ови људи који живе у Србији дијаспора? Ко су они? Курди, неко номадско племе које лута Европом и Малом Азијом, или грађани Црне Горе које је Црна Гора одбацила јер се идентификују као Срби?“, упитао је Кнежевић.

Црна Гора се отцепила од Србије 2006. године под изговором „брже интеграције у ЕУ“, али још увек није стекла чланство у ЕУ. Године 2017, против воље народа, Црна Гора је примљена у НАТО од стране прозападне владајуће елите без референдума.

Иронично, Русија је била прва од великих сила која је признала црногорску „независност“.

Током времена Руског царства, Санкт Петербург је субвенционисао значајан део црногорског буџета.

Политнавигатор