СВЕ НА ГОТОВО! Специјално тужилаштво на челу са Младеном Ненадићем преузело готове оптужнице против „врачараца“, Доловац ниједном није реаговала!

Јавно тужилаштво за организовани криминал је у једну оптужницу против „врачараца“, на челу са Николом Вушовићем, 2022. године спојило више убистава и покушаја убистава, и то тек након што су им материјали стигли из иностранства.

Оптужница коју је Јавно тужилаштво за организовани криминал, на челу са Младеном Ненадићем, подигло против такозваног врачарског клана на челу са Николом Вушовићем, у мају 2023. године, у јавности је представљена као велики успех тог тужилаштва, иако је истина да је заправо реч о више предмета који су већ увелико били у току пред судом.

Оптуженима за убиство Драгана Ристића Чађе и Александра Халабрина, као и окривљенима за покушај убиства Лазара Вукићевића и Самира Дивљановића у Београду, затим за покушај убиства Милоша Ниловића Руње у једном кафићу, већ се судило пред Вишим судом у Београду. Неки од ових судских поступака били су и у завршној фази.

– Истраге свих ових кривичних дела водило је Више јавно тужилаштво у Београду, које је од првог дана прикупљало доказе, саслушавало оштећене и сведоке, доносило наредбе о задржавању осумњичених и подизало оптужнице. Дакле, сви докази су прикупљени пре него што је покренута истрага против врачарског клана у новембру 2022. године, а потом су спојени у једну оптужницу Специјалног тужилаштва, која је допуњена материјалима пристиглим из иностранства, објашњава наш саговорник из правосуђа.

Посебно је, како каже, интересантно и то да је о неким од ових предмета далеко раније извештавано Јавно тужилаштво за организовани криминал, али да је њихова оцена тада била или да се не ради о кривичним делима из организованог криминала, или да нису показали никакву заинтересованост.

Саговорници Курира из правосуђа подсећају да је ово тужилаштво основано као једино које је по Закону надлежно за процесуирање кривичних дела из области организованог криминала, али да њихови тужиоци, иако им је то у надлежности, нису изашли ни на један од ових увиђаја.

Драган Ристић Чађа убијен је 10. септембра 2020. године у Калуђерици. Више јавно тужилаштво у Београду идентификовало је и дало налог по ком је ухапшен Вук Урсулов. Оптужница је потврђена и суђење је увелико било у току, када је Специјално тужилаштво формирало предмет против врачарског клана, којим је обухваћено и ово убиство.

Идентично је било и са убиством Александра Шарца у октобру 2020. године у тржном центру „Ушће“. Директни извршилац злочина идентификован је и ухапшен у Црној Гори, након чега је ЈТOК затражио списе овог предмета уз образложење да и они спроводе истрагу о том злочину, па је предмет потом припоjен оптужници против врачарског клана.

После експлозије бомбе постављене испод аутомобила Лазара Вукићевића, у центру Београда, 7. октобра 2019. године, оперативне информације указивале су да је Вукићевић у сукобу са такозваним врачарским кланом. Више јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Марка Дракуле и поступак је вођен против њега пред Вишим судом у Београду, али је уочи изрицања пресуде, у новембру 2022. године, Јавно тужилаштво за организовани криминал преузело предмет.

Записници са увиђаја, обављена вештачења и сви други прикупљени докази на којима су до тада радиле њихове колеге спојени су у једну оптужницу која је подигнута у мају 2023. године, па су сви поступци кренули практично изнова и суђење такозваним „врачарцима“ у току је пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду.

Целокупан предмет „врачарци“, како се према његовим речима види из наведеног, заправо чине оптужнице подигнуте на основу доказа које су прикупљали тужиоци Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Можда би поштено било да је Врховна тужитељка Загорка Доловац, која се, додуше, током 16 година на челу тужилаштва у ретким приликама оглашава, али, рецимо, као у предмету „Надстрешница“ за који је донела одлуку о супституцији у ЈТОК, реаговала и у овом случају и захвалила колегама из Вишег јавног тужилаштва у Београду на доприносу који су дали у истрагама против такозваног врачарског клана. Интерес свих требало би да буде исти, борба против криминала и корције.

ЈТОК тек после седам година убиство Попа оценио као организовани криминал

Убиство Владимира Поповића Попа, власника казина „Хавана“, који је убијен пре седам година, у децембру 2018. у Београду, према документацији у коју је Курир имао увид, све до пре око два месеца, када су стигли докази из иностранства, Јавно тужилаштво за организовани криминал није сматрало делом организованих криминалних група. Како се наводи, још после злочина о ком је брујала цела Србија, Више јавно тужилаштво у Београду известило је ЈТОК, али су они тада оценили да „предмет није за њих“. Подсетимо, ЈТОК, на чијем је челу Младен Ненадић, једино је тужилаштво у Србији које по Закону може да покреће и води поступке против организованих криминалних група.

Саговорници Курира указују да је и лаицима било јасно да су двојица маскираних нападача која су упала у локал у центру Београда и из „хеклера“ убила Владимира Поповића Попа део шире организоване криминалне групе, али да се ЈТОК годинама „правио слеп“.

– Због чега тужилаштво није било заинтересовано за предузимање истраге, као, рецимо, у случају Александра Шарца, за чије се убиство суди истом криминалном клану, могло би да се нагађа. Практично, од времена када је основано пре више од 20 година, односно од суђења припадницима земунског клана, на прсте једне руке би, до хапшења криминалног клана Вељка Беливука, могло да се наброји колико је Ненадићево тужилаштво покренуло предмета за најтежа кривична дела – убиства. Општи је утисак да су се током протекле две деценије више бавили мафијама попут „ђубретарске“, „стечајне“ и других, чији су припадници на крају пред судом у највећем броју случајева ослобођени – каже саговорник Курира и подсећа да грађани Србије и данас из буџета плаћају незаконита притварања и процесуирања људи, међу којима су и бивши министри, а која су завршена ослобађајућим пресудама.

Курир