НИКОЛА ПЕЈАКОВИЋ О СЕРИЈИ „ТВРЂАВА“ Да ли је српска заблуда скупо плаћена? Шта ви мислите?
Фото: ( ATA Images )
Синоћ је на Првом програму РТС-а приказана последња епизода домаће серије „Тврђава“, која је привукла велику пажњу.
Један од најважнијих телевизијских пројеката последњих година донео је причу о покушају да се љубав и породица сачувају у ратном вихору док се Југославија распада. Серија је доживела бројне похвале, али и критике, а појединци сматрају да су Крајишници у серији изразито негативно приказани.
Подсетимо, породице Баша и Тољ, растргнуте између љубави и мржње, њихови пријатељи, кумови, комшије, сви остављени и одбачени, покушавају да сачувају голи живот. Никица, Цваре и Момчило не успевају.
– За Момчила је највећа трагедија лаж у којој он, односно лаж коју он види, а у којој други живе читав живот, па на крају крајева и он. Али он види истину и види узроке тог надолазећег сукоба. Та лаж о Југославији која траје не само од четрдесет пете, већ та заблуда југословенска, тј. наша српска заблуда о Југославији, јако скупо смо је платили и плаћамо још увек. Бојим се да та болест траје и даље, каже Никола Пејаковић, који тумачи улогу Момчила.
– Важно је да те српске теме, тешке теме, почну да се раде на прави начин. Мислим да је публика то препознала и да је зато гледаност тако велика. Није то тема која је „сад па никад“, није то сапун да се потроши. Ми очекујемо још прича на ту тему. То није нешто што се изгусти, изједе или истроши, него нешто о чему ми треба да говоримо и што је наша рана. На тај начин се та рана и чисти, изјавио је Пејаковић за РТС.
Одговор на питање да ли ће тврђава саздана на човеку и његовој души, како каже један од ликова, бити сачувана – дат је у последњој епизоди, а Пејаковић је рекао:
– Важно је да те српске теме, тешке теме, почну да се раде на прави начин. Мислим да је публика то препознала и да је зато гледаност тако велика. Није то тема која је „сад“, направљена је прича или серија или филм о томе, није то сапун да се троши, ми очекујемо још прича на ту тему. Није то нешто што се изгусти, изједе или истроши, него је то нешто о чему ми треба да говоримо и што је наша рана. На тај начин се та рана и чисти.
К1
