ЦГО наставља идеолошки обрачун са Србима: „Подизање споменика Ђуришићу нема легитимитет, Вучић – дестабилизујући фактор“
(фото:ИН4С)
Ни најновије такозвано „истраживање јавног мњења“, које потписују Центар за грађанско образовање и Институт ДАМАР, није могло проћи без већ препознатљивог идеолошког печата Далиборка Уљаревић, која годинама у континуитету користи псеудо-научне методе како би српски народ, његову историју и политичке представнике представила као проблем, пријетњу или „дестабилизујући фактор“.
Павле Ђуришић као стална мета ревизије – али само у једном правцу
Посебно је симптоматичан дио „истраживања“ који се односи на историјску личност Павла Ђуришића. Уљаревићева констатује да већина грађана има негативан став о његовој улози, при чему се свака могућност сложенијег или контекстуалног историјског сагледавања а приори проглашава за „опасни ревизионизам“.
“Готово 60 одсто испитаних противи се подизању споменика Павлу Ђуришићу, што значи да овакве иницијативе немају демократски легитимитет у јавности. Иако су поједини актери покушавали Ђуришића представити као хероја српске националне заједнице, ни унутар те заједнице не постоји снажна подршка томе, а свакако је знатно мања од збирног бирачког тијела и најекстремнијих политичких опција које промовишу овај тип ревизионизма“, навела је она.
Оваква интерпретација није нова. Напротив, ријеч је о добро познатом механизму: сваки покушај да се српске жртве, српски анти-комунистички покрети или сложене историјске околности Другог свјетског рата прикажу ван црно-бијеле матрице, одмах се означава као напад на „антифашистичке темеље“, иако се исти аршини никада не примјењују на друге идеолошке или националне наративе.
Посебно је индикативно што Уљаревићева признаје да велики број грађана нема став о овом питању, али тај податак не тумачи као посљедицу вишедеценијске једностране индоктринације, већ као „опасан простор за нормализацију“. Другим ријечима – свако ко не прихвата наметнуту интерпретацију, потенцијална је мета.
Вучић као „дестабилизатор“ – стара теза у новом паковању
Ништа мање очекивано није ни поглавље које се односи на предсједника Србије Александар Вучић. Према интерпретацији Уљаревићеве, већина грађана Црне Горе наводно га види као „дестабилизујући фактор“, док се позитиван однос према њему маргинализује и своди на политички екстрем.
Овакви закључци савршено се уклапају у дугогодишњу матрицу невладиног сектора блиског бившем режиму, у којој је Србија по правилу проблем, а сваки њен легитимни државни или национални интерес – пријетња. Чак и када се призна да велики број грађана, посебно српске националности, нема јасан став, та чињеница се не тумачи као отпор медијском и НВО инжењерингу, већ као „амбивалентност“ коју треба кориговати.
Континуитет, а не случајност
Како је портал ИН4С и раније указивао, Далиборка Уљаревић не наступа као неутрални аналитичар, већ као идеолошки актер са јасним политичким циљевима. Нови „CG пулс“ само је још једна фаза у дугорочном пројекту прекрајања историјског памћења, делегитимизације српског политичког фактора и сатанизације Србије као природног савезника српског народа у Црној Гори.
Умјесто истинског дијалога и плурализма мишљења, јавности се нуди пажљиво упакована порука: све што је српско – проблем је, све што је наметнуто – европска вриједност.
ИН4С
Савић Марковић – Штедимлија и Секула Дрљевић, један из Пипера, а други из Мораче у
Црној Гори, „црногорске крваве“ усташе, криве Саву Немањића, „Светог Саву,“ да им је
„наметнуо српство, српску православну веру и српски језик”. У томе их је много помогао
Керубим, професор у Котору, познат као изузетни пријатељ Анте Павелића и тако је
један од идеолога хрватског устатшког покрета скројио своју причу која нема везе са
истином. И у опште све до почетка 19. века, када је Петар Први П. Његош почео да
мири Црногорце, црногорска племена била су у завади јер једни су радили за Турке
а други за Млечане. Завда је била толико јака да девојка из једног племена није смела
да се уда у другом племену.