Да ли је могућ мир између Израела и Палестине?

Палестински писац и правник Раџа Шехаде (74) у својим књижевним делима – мемоарима и есејима – истражује промене палестинских предела и ограничења која израелска окупација намеће свакодневном животу. Једна од његових најпознатијих књига, „Палестинске шетње: белешке о нестајућем пејзажу“, добила је 2008. године престижну британску Орвелову награду за књижевност повезану са политиком.

Велик утицај на њега имао је отац Азиз Шехаде, угледни правник и борац за права Палестинаца, који је у бројним значајним случајевима успевао да избори њихово ослобађање. Још 1935. године написао је књигу „Азбука арапског питања у Палестини“, у којој је оштро критиковао политику Велике Британије на мандатној територији.

Азиз Шехаде залагао се за право Палестинаца на самоопредељење и предлагао стварање државе на територији Западне обале и Појаса Газе. Међутим, његови ставови нису били општеприхваћени. Трагично је убијен 1985. године у терористичком нападу.

Раџа Шехаде није само писац, већ и правник и један од оснивача организације за заштиту људских права „Ал-Хак“, основане 1979. године. Ова организација прати кршења међународног хуманитарног права у палестинско-израелском сукобу. Активисти су документовали бројне нападе и рушења палестинских домова, након чега су становници били приморани да напусте своју земљу, која је потом уступана израелским досељеницима.

Шехадеова књижевност није само израз његових ставова, већ и покушај да се међународна јавност упозна са тешким положајем Палестинаца. Његова најновија књига „Чега се Израел плаши од Палестине?“, објављена 2024. године, представља размишљање о пропалим напорима за успостављање мира и последицама рата у Гази.

Шехаде сматра да су израелска насеља на Западној обали у супротности са међународним правом, позивајући се на мишљење Међународног суда правде од 19. јула 2024. године, којим је окупација проглашена незаконитом. Суд је затражио уклањање насеља и евакуацију досељеника, али та одлука није спроведена.

Ипак, његови ставови нису једнострани. Он критикује корупцију и неефикасност палестинске администрације, као и екстремизам – не само израелски, већ и онај унутар палестинских група.

У књизи „Чега се Израел плаши у Палестини?“ разматра пропуштене историјске прилике за међусобно признање и стварање две државе. Узрок томе види у политици ширења насеља и унутрашњој подељености Палестинаца, али одбацује тезу о урођеној и вечитој непомирљивости две стране.

После напада ХАМАС-а на Израел у октобру 2023. године, Шехаде је саосећао са цивилима и говорио о „огромној патњи“ талаца, али је истовремено оштро осудио бруталне израелске војне операције у Појасу Газе.

Упозоравао је и на ескалацију на Западној обали, која би могла довести до „нове Накбе“ – појма који означава катастрофу, односно насилно расељавање Палестинаца, одузимање имовине и уништавање њиховог друштва и културе.

У недавном интервјуу за The New York Times, Шехаде је мирно и без емоција говорио о сукобу, истичући да је увек избегавао оштру реторику и настојао да аргументима придобије саговорнике.

Подсетио је да садашња генерација Палестинаца готово искључиво сусреће израелске војнике и досељенике, док је некада постојало много више контаката – Израелци су долазили у Рамалу, посећивали кафиће и ресторане. Данас, због контролних пунктова и забрана кретања, такви сусрети су готово немогући, што је довело до међусобно искривљене слике.

„Постоји илузија колективне одговорности – да су сви Израелци одговорни за политику Нетанјахуа и израелске војске, као и уверење да сви Палестинци подржавају ХАМАС и да су потенцијални терористи. То је довело до геноцида у Гази“, каже Шехаде.

Он подсећа да овај сукоб није стар хиљаду година, како се често тврди, већ да је Палестина некада била простор мирног суживота три религије. Данас, сматра он, једна религија покушава да доминира и искључи друге, што је, како каже, ненормално.

Шехаде истиче да Израел намеће Палестинцима мноштво правила која живот чине неподношљивим, али они ипак одбијају да напусте своју земљу. То, по његовом мишљењу, представља снажнији и ефикаснији облик отпора од оружане борбе, која само појачава репресивне механизме.

Иако сматра да међународно право дозвољава окупираном народу да пружа отпор, он осуђује суровост и кршење људских права од стране ХАМАС-а.

Говорећи о последицама израелских акција на Западној обали и у Гази, Шехаде упозорава да Израелу не предстоји добра будућност: могућа је изолација, губитак демократског карактера и слабљење подршке САД.

На крају, изразио је наду да ће блокада Газе бити укинута и да ће људи моћи да се врате нормалном животу и обнови. Упркос свим противречностима и непомирљивости, Раџа Шехаде остаје оптимиста и верује да је мирно суживот Израелаца и Палестинаца – ипак – могућ.

Валериј Бурт/ФСК.РУ