Приштина постаје дестинација за СТРАНЕ ЗАТВОРЕНИКЕ: Ево да ли постоји опасност за Србе на северу КиМ – „Потребне су им лабаве творевине“

У покушају да растерети свој систем и смањи број илегалних боравака, Белгија разматра могућност смештаја странаца – затвореника у иностранству, посебно у земљама Западног Балкана.

Идеја је да осуђени страни држављани служе казне ван Белгије, што би могло укључивати и Косово, док Данска већ спроводи сличан модел. Колико овакве намере европских држава могу да угрозе регионалну безбедност и да ли постоји опасност за српско становништво које живи на северу Косова? Такви аранжмани носе озбиљне ризике, не само за локално становништво, већ и за ширу регионалну безбедност, закључују аналитичари.

Западне земље суочене са мигрантском кризом и растом криминала траже решења ван својих граница, а регион Западног Балкана све чешће виде као простор за премештање тог проблема. Косово и Метохија се у том контексту помињу као потенцијална дестинација за затворенике и мигранте. Белгијска министарка за азил и миграције је већ разговарала са Албанијом и косовским властима о изнајмљивању затворских капацитета.

Милован Дрецун, рекао је за „Блиц“ ТВ да „многе западне земље желе да се реше миграната, посебно оних илегалних миграната“.

„И потребне су им такве лабаве творевине, као што је такозвано Косово, и као што је сама Албанија, које би прихватиле све то. Дакле, да скину терет са себе, да пребаце терет и одговорност на друге. И ту ништа није неочекивано“ – рекао је Дрецун.

Зоран Миливојевић, бивши дипломата, рекао је за „Блиц“ ТВ да се зна „колико су на Косову несигурни затвори и колико влада нека врста корупције“.

– Могући су свакакви аранжмани, а на слободи таква лица на нашој територији је непосредна опасност. Ја зато и прозивам те институције које су задужене за стабилност и безбедност, имајући у виду да Косово и Метохија има међународни статус. И има међународне структуре које се морају бринути о безбедности – рекао је Миливојевић.

Није изолован случај већ тренд

кључивање Белгије, а потенцијално и других европских држава, показује да ово није изолован случај већ тренд. Косово и Метохија немају капацитете ни институционалну стабилност да приме већи број затвореника имиграната, наглашавају стручњаци. Сваки безбедносни проблем на том простору директно се прелива и на Србију, али и на целу Европу.

– То су у главном илегални мигранти који су муслиманске вероисповести, а међу њима има оних који су екстремни и који подржавају идеологију и циљеве, рецимо, терористичке организације, која је Исламска држава или неке друге, и онда би били можда спремни да у одређеном тренутку, ако не буду под контролом тамошњих власти, да она угрозе безбедност српског народа – каже Дрецун.

– Политика коју спроводе привремене власти и институције у Приштини нам даје за право да будемо, ја бих рекао, не само опрезни него да се позивамо на потребу да можда и оне структуре које су задужене за стабилност и безбедност на терену делују. Ту пре свега мислим на две структуре које су првог реда важне. То је КФОР с једне стране. И с друге стране ЕУЛЕX, коме је прва брига и прва обавеза управо та правна, правна, ја бих рекао, структура не само власти, него и институције које би морале о томе да се брину – рекао је Миливојевић.

Иако се процењује да мигранти са Косова и Метохије не могу лако да заврше у централној Србији, безбедносни ризици И даље постоје. Додатну забринутост изазива могућност присуства екстремистичких елемената међу мигрантима,сагласни су наши саговорници. У условима слабе контроле и нестабилних институција, такви ризици не могу се занемарити.

Србија данас