Српски фактор на КиМ има посебну тежину

(фото:Политнавигатор)
Након парламентарних избора 28. децембра 2025. године, Косово и Метохија улазе у постизборну фазу која, уместо смиривања политичких тензија, отвара нову рунду политичке несигурности. Иако је Самоопредељење Албина Куртија остварило снажан резултат и потврдило статус појединачно најјаче политичке снаге, изостанак парламентарне већине поново је гурнуо политички систем у зону институционалног ризика.
Курти је у првим постизборним обраћањима инсистирао на „јасном легитимитету добијеном од грађана”, али је истовремено отворио могућност нових избора уколико не дође до договора о формирању владе. Та порука има двоструку функцију: споља представља притисак на опозиционе партије да преиспитају одбијање коалиције, док је према сопственом бирачком телу сигнал да је Самоопредељење спремно и на нову политичку конфронтацију.
Међутим, реалност је знатно сложенија. Нови избори јесу уставно могући, али политички и институционално крајње ризични. Косово и Метохија већ имају искуство дуготрајне блокаде институција након фебруарских избора, а понављање тог сценарија додатно би исцрпло политички систем, продубило унутрашње поделе и ослабило међународну позицију Приштине. Због тога међународни актери, пре свега ЕУ и САД, шаљу јасне сигнале да преферирају формирање владе у постојећем сазиву, чак и по цену тешких компромиса.
Опозиционе албанске партије налазе се у деликатној позицији. С једне стране, ПДК и ЛДК не желе да Куртију обезбеде политичку стабилност пред председничке изборе 2026. године. С друге стране, улазак у нове изборе носи озбиљан ризик, јер би Курти могао додатно да мобилише бирачко тело наративом о опструкцији „народне воље”, док би опозиција била означена као фактор нестабилности. Све указује да ће политички процес бити обележен одуговлачењем, а не јасним одбијањем преговора.
Посебну тежину у овој фази имају мањинске заједнице и српски политички фактор. Устав тзв. Косова предвиђа обавезно учешће представника српске заједнице у влади, што јасно показује да стабилна извршна власт не може бити формирана без Срба. У том контексту, институционално присуство Срба представља елемент стабилности, а не препреку политичком процесу, како се често покушава представити у делу албанске јавности.
Из угла Србије, евентуални нови избори на Косову и Метохији били би сигнал продужене политичке нестабилности с потенцијалним безбедносним последицама. Продужене кризе у Приштини у прошлости су често биле праћене једностраним потезима на терену, нарочито према српској заједници. Због тога Београд пажљиво прати развој догађаја, инсистирајући на институционалној заштити Срба и доследној примени постигнутих споразума.
Колико су нови избори заиста реални? У овом тренутку више служе као политички притисак него као рационално решење. Већина актера свесна је да би брзо понављање избора могло да произведе сличан резултат, без гаранције стабилније већине. Зато је вероватнији сценарио дугих и сложених преговора, уз снажно међународно посредовање, него брз повратак бирача на биралишта.
Косово и Метохија се тако налази у фази у којој изборни победник нема пуну власт, опозиција нема снагу да формира алтернативу, а мањински фактор постаје кључ равнотеже. Између формирања компромисне владе и нове изборне кризе стоји кратко политичко време, али дуга листа последица. Управо због тога наредни потези неће бити вођени само страначким интересима, већ и страхом од још једне институционалне кризе чије би последице биле далекосежне – како за Косово и Метохију, тако и за стабилност целог региона.
Србија јасно поручује да су стабилност и институционално укључивање српског фактора кључ за очување мира и права заједница. Постизборни дијалог мора бити усмерен ка компромису, поштовању устава и имплементацији свих постојећих споразума. Само кроз конструктивну сарадњу свих политичких актера Косово и Метохија могу превазићи тренутну несигурност и обезбедити трајну стабилност и перспективу за све грађане.
Ибро Ибрахимовић/Политика
