ПОСАО ДОБИЛИ ПРЕКО ЖЕНА! Ко су тужиоци из Тужилаштва за ратне злочине који са Доловац припремају пуч у правосуђу

Медијска кампања сатанизације нових законских промена, најављени протести адвоката и судија, као и посебан састанак који је Загорка Доловац заказала за данас а на ком присуствују четири апелациона тужиоца, из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, као и представници Апелационог јавног тужилаштва, Јавног тужилаштва за организовани криминал и Тужилаштва за ратне злочине, јесу последњи покушај тужилачког удара на Устав и саму државу. Наиме, како наводе саговорници нашег портала реч је о отвореном отпору примени закона и одлука Уставног суда, чији је циљ да се очува одметнути тужилачки систем под контролом Загорке Доловац, а који нови усвојени закони, као и одлуке Уставног суда о поновљеним тужилачким изборима – директно угрожавају.

Кључ проблема лежи у томе што измене закона одузимају врховној тужитељки могућност да сама, без стварне контроле, управља кадровима, предметима и изборима унутар система. Преношење овлашћења на Високи савет тужилаштва, као и обавеза да се испоштује одлука Уставног суда о понављању тужилачких избора на појединим бирачким местима, значе крај једног модела власти у тужилаштву који је почивао на личним договорима, непотизму и у највећој мери спрези са спољним факторима моћи.

Наш извор наводи да је управо тај страх од одговорности за сав претходни учинак, не само врховне тужитељке, већ и свих оних који су годинама радили по њеном диктату , прави разлог зашто се блокира понављање тужилачких избора, као и одлуке Уставног суда.

Посебно је интересантно зашто су на састанак позвани тужиоци из одељења за ратне злочине и ТОК-а, иако за то не постоји ни правни ни функционални разлог.

„Поред Бранка Стаменковића којим Доловац годинама манипулише одлукама Високог савета тужилаштва, на састанак су позвана четири главна апелациона тужиоца из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, али су поред њих позвани и главни тужиоци за организовани криминал и ратне злочине што представља пресадан будући да тужилац за организовани криминал и тужилац за ратне злочине никада нису присуствовали колегијумима које је Доловац одржавала са апелационим тужиоцима, нити су њих двојица некоме хијерархијски надређени“, наводи наш саговорник и додаје да у самом тужилаштву за ратне злочине, посебно након што је Доловац ту делегирала своје људе, постоји велика опасност да се ово тужилаштво врати у стање у којем је било у време Бруна Векарића, као политички осетљив механизам, подложан спољним притисцима, медијским кампањама и селективном приступу правди.

„Један од оних који имају кључну улогу у томе је тужилац Милош Самарџић, који је у Посебно одељење за ратне злочине упућен директно од стране Загорке Доловац. Оно што јавност треба да зна јесте да је супруга Милоша Самарџића, Гордана Самарџић, већ шеснаест година лични секретар Загорке Доловац. Самарџић, осим препоруке супруге нема апсолутно никаквих стварних резултата у ради или стручног ауторитета. Али његова лојалност и спремност да ради све оно што од њега затражи Доловац, а посебно одржавање веза са страним амбасадама које и даље захтевају да се само Срби процесуирају и проглашавају за ратне злочинце, је и више него довољно за ту позицију“.

Извори наводе да је Милош Самарџић изабран у Јавно тужилаштво за ратне злочине и да је на дужност ступио током јануара 2025. године, али да је убрзо након тога, уз подршку Загорке Доловац, тадашњи вршилац функције Душан Кнежевић предложио да Самарџић буде одређен као његова замена у случају одсуства, чиме је практично предодређен и његов избор за наредног вршиоца функције. Иако је такав предлог формално упућен, Самарџић, према истим изворима, никада није и званично постављен на ту функцију.

„Почевши од 15. маја 2025. године Самарџић незаконито руководи Јавним тужилаштвом за ратне злочине, сазива колегијуме и потписује исплате сопствене приправности на месечном нивоу од око 200.000 динара, за шта постоје материјални докази. Председник Високог савета тужилаштва Бранко Стаменковић је такође упознат са свим овим дешавањима и уместо да реагује, он покушава да легитимизује овакво поступање, иако Самарџић нема искуство у предметима ратних злочина, нити је у последње две године самостално донео наредбу о спровођењу истраге или подигао оптужницу.“

Наш саговорник додаје да се поменути тужилац Душан Кнежевић на својој функцији налази такође захваљујући лојалности врховној тужитељки, а да га је на позицију где се налази препоручила лично Татјана Лагумџија, десна рука Врховне тужитељке.

„Кнежевић је годинама у систему без икаквог учинка. Међутим, као и сви и он има јасну улогу у одржавању старих веза и комуникационих канала са страним амбасадама пре свега. Кнежевић је је 14 година, све до избора главне тужитељке за ратне злочине Снежане Станојковић на посао долазио само средом и један једини предмет који је водио био је „Овчара“ и то је радио по налогу страних служби.“

Међу тужиоцима за ратне злочине налази се и Лазар Лазовић, који је један од кључних спољних ослонаца читавог покушаја удара. Лазовић је близак пријатељ Бориса Мајлата и Иване Поморишки, две главне узданице Загорке Доловац, али уједно и два главна реметилачка фактора у тужилачком систему. Поморишки је на функцију шефице трећег основног јавног тужилаштва дошла као партијски кадар Лиге социјалдемократа уз претње да ће спалити београдске судове и обећање да ће Војводина кад тад бити независна држава.

Заједнички именитељ свих ових људи јесте стална и интензивна комуникација са представницима страних амбасада, која се у јавности често представља као „међународна сарадња“, другим речима полагање рачуна и спровођење акција својих спонзора, што већина поменутих тужилаца и не крије, будући да се позивају на њих као на заштитнике своје мреже.