ПОСЛЕДЊИ ТРЗАЈИ ДОЛОВАЦ! Саопштењем којим одбацује одлуке Уставног суда ушла у отворен сукоб са државом

Саопштење Врховне тужитељке након одржаног колегијума, где више нема дилеме да је реч о стварању паралелних институција преко којих се удара директно на државност и Устав, и покушава релативизација највише инстанце – Уставног суда, јесу последњи трзаји Доловац да се одржи на челу Врховног тужилаштва.

„Моменат када једна правосудна институција, па макар то било Врховно тужилаштво, заузима „јединствен став“ да је изборни процес био законит упркос одлуци Уставног суда, није право на мишљење или став, већ одавно пређена граница овлашћења“, наводи за наш портал извор из тужилаштва који каже да је саопштење Колегијума Врховног јавног тужилаштва налик одлукама пленума студената у блокади.

Оваквим саопштењима у јавности се отвара суштинско питање правног поретка: може ли било који орган, па чак и врховна тужилачка инстанца, сопственим закључком релативизовати одлуку највише судске власти у земљи?

Наш саговорник додаје да је овде реч о класичном покушају релативизације одлука, али и тежине Уставног суда као највише правне институције која по Уставу и закону има последњу и кључну реч.

„Уставни суд није страна у расправи, већ највиши арбитар чије су одлуке обавезујуће, а ми овде видимо да тај одметнути део тужилаца који контролише Загорка Доловац унутар самих институција гради свој систем који себе види изнад уставног поретка.“

Правни стручњаци подсећају да смо од почетка блокада већ имали ситуацију стварања паралелних органа. Па смо тако имали анкетну комисију, проширени ректорски колегијум, затим и бројне неформалне организације које су кроз прозападне медије иступале као некакви званични органи и давале оцене свега и свачега.

„Они су коментарисали, давали упутства, намерно обмањивали јавност својим улогама, манипулисали законом. Ово саопштење је само наставак свега наведеног. Да јавност најлакше схвати апсурд деловања врховне тужитељке, даћу вам једну паралелу: замислите да тако браниоци неког осуђеног убице организују састанак и донесу закључак да он није крив, упркос томе што је против њега донесена правоснажна осуђујућа пресуда.“

Наши саговорници наводе да је усвајање нових закона велики ударац на надлежности врховне тужитељке, али и одлука Уставног суда о понављању тужилачких избора, и да она једноставно нема другог избора да задржи позицију, али и овакво стање у тужилаштву, него да удари директно на државу, што је у више наврата и покушала.

„Али сад има један други проблем, државни врх је схватио шта је крајњи циљ и начелници полицијских управа који су сарађивали са страним фактором су смењени. Зато сада узнемирују јавност изношењем нетачних података о недостатку сарадње са полицијским и истражним органима“, наводи наш извор и подсећа да је претходне вечери на политичкој трибини на Правном факултету, која је највише подсећала на предизборни скуп Прогласа, сличну тезу изнео и Младен Ненадић.

Саговорници се слажу да није спорно да институције имају став, спорно је када почну да преузимају улоге које им Устав није дао. Јер држава у којој се појаве паралелни центри ауторитета неизбежно улази у период нестабилности, и управо то је моменат поклапања одметнутог тужилаштва под контролом Доловац и блокадерског покрета.

Васељенска