ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА МАСОВНОСТ? На скупу испред Палате правде НВО судије, хрватске снајке и заштитници мафије

Иако су медији најављивали масовну блокаду судова и тужилаштава, а поводом усвајања нових законских измена, данас испред Палате правде једва да је било њих десетак. И то углавном судија и тужилаца из редова невладиног сектора, али и оних чије су каријере обележене озбиљним скандалима, везама са страним службама и криминалним групама. 

Како би овековечили скуп и ваљда послали доказ својим спонзорима да истрајавају у задатку, ова групица правосудних радника направила је и фотографију. Као и увек у активностима које се тичу блокада установа у којима раде предњачили су припадници струковне НВО ЦЕПРИС. Па је тако, у немогућности да се истакне у стручности и раду,судија вишег суда у Београду, Александар Трешњев, председник НВО ЦЕПРИС, био у првом плану.

Прва до њега се нашла судија за претходни поступак, Ксенија Марић. Марић је у фокус јавности дошла током прошле године након што је одбијала да поступа по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, и уместо у притвор, насилнике који су учествовали у блокадама и нападима на полицију и грађане који су се противили блокадама, пуштала на слободу. Оно што је мање познато, али свакако врло значајно и што објашњава антидржавне активности ове судије, јесте да је Ксенија Марић супруга Бруна Векарића.

Ако је покојни тужилац Владимир Вукчевић био синоним за зло, онда је Хрват Бруно Векарић који је прогонио српске генерале и војнике, синоним за исконско зло.

Поред идеолошки обојених судија и тужилаца који по дифолту раде против интереса државе у којој случајно живе, али је искрено мрзе, на скупу су се нашли и они који имају оправдан разлог да се плаше пада Врховне тужитељке. Зато није чудно што се међу окупљенима нашао и судија Милан Гркињић. Гркињићеву каријеру обележио је моменат када је као члан  већа Четвртог општинског суда ослободио Дејана Миленковића Багзија који је оптужен да је 21. фебруара 2003. године у близини Београдске арене у Новом Београду камионом покушао атентат на премијера Зорана Ђинђића. Убрзо након што је премијер Зоран Ђинђић убијен, Багзи је ухапшен и осуђен за учешће у многим другим убиствима „земунског клана“.

Осим њега, неформални оснивач још неформалније групе судија и тужилаца неформалног назива „Одбранимо Загорку Доловац“, али у прозападним медијима познатије као „Одбранимо струку“, такође има врло упитну биографију.

Наиме, према писању прозападног портала Крик, Ивана Рамић која је својевремено била портпаролка Првог основног суда у Београду, лично је оправдавала одлуке тог суда да се Вељко Беливук пусти на слободу. И то би можда прошло неопажено да у јавности нису процуреле поруке између Беливука и особе која је служила као посредник између Беливука и шефа Првог основног јавног тужилаштва, Љубивоја Ђорђевића, где се јасно види да је Беливук том приликом ослобођен захваљујући Ђорђевићу.

Међу поменутима нашао се и судија Зоран Бурсаћ. Бурсаћ је иначе лидер што се тиче путовања у Хрватску, према писању медија он је за свега две године чак 15 пута боравио у држави за коју се оправдано сумња да је у великој мери учествовала, логистички али и финансијски, у блокадама које су Србију довеле скоро па до грађанског рата. Оно што судију Бурсаћа такође чини посебним јесте и то да због својих неоправданих путовања није прошао безбедносну проверу што га је онемогућило да напредује у каријери. Осим тога, његова супруга Ивана Младеновић Бурсаћ је судија у Специјалном суду и важи за десну руку Младена Ненадића.