ФРАНЦУСКА НА ИВИЦИ ХАОСА: Полиција вапи за помоћ, Лион гуши талас мигрантског криминала – власти немо посматрају слом безбедности!

У оштром признању неуспеха, синдикат Alliance Police Nationale упутио је позив на општу мобилизацију широм Француске — не полицајцима, већ обичним грађанима. Дана 31. јануара 2026. године, протести ће бити одржани у 24 града, укључујући и Лион на тргу Place Maréchal-Lyautey, са захтевом да се стане на пут празним обећањима власти и урушавању правног поретка. Порука синдиката је недвосмислена: Француска тоне у несигурност, док се криминалне мреже радикализују, а држава повлачи. У Лиону, који се сматра епицентром кризе, полиција поручује да „више нема капацитет да обезбеди безбедност становника Лиона“. Овај апел указује на катастрофалан слом система: пораст кривичних дела која се приписују мигрантима, а које полиција није у стању да обузда, уз истовремену, како се наводи, вољну неактивност власти.

Ситуација у Лиону је озбиљна. Насилна кривична дела, укључујући убиства и покушаје убиства, порасла су за 15% у 2025. години у односу на Марсеј, град који се дуго повезује са сукобима криминалних банди. Трговина дрогом поприма обрисе „нарко-тероризма“, са сакаћењима, мучењима и борбама за територију које застрашују становништво. Свакодневно „ултра-насиље“ погађа улице, док број џепних крађа и тешких разбојништа нагло расте — наводи се да 60% тих дела чине странци у нерегуларном статусу, од којих су многи већ обухваћени налозима за депортацију (OQTF) који се не спроводе. Ален Барберис, секретар синдиката за департман Рона, без устручавања истиче: „Прешли смо праг у застрашивању и радикализацији криминалних мрежа.“ Према овом наративу, није реч о изолованим инцидентима, већ о последици неконтролисаних миграција које подстичу криминал.

Подаци на националном нивоу приказују још суморнију слику и указују на, како се наводи, прекомерну заступљеност странаца у криминалним делима. Иако чине 8% становништва Француске, странци се доводе у везу са 35% крађа возила и провала у станове, 25% ненасилних крађа и 20% убистава, покушаја убистава, трговине дрогом и разбојништа уз употребу оружја. Током 2024. године, 38% од 32.035 провалника били су странци — 12.023 лица. Код крађа возила, 39% извршилаца били су странци (9.034 од 24.100). Насилне крађе без оружја? 30% су, према овим подацима, починили странци. Чак и код убистава и покушаја убистава, наводи се учешће од 18–20%.

Сексуално насиље, посебно тежак облик криминала, бележи драматичан раст: 122.400 жртава у 2024. години, што представља удвостручење у односу на период од осам година, уз годишњи пораст од 11%. Странци чине 15% осумњичених, укључујући случајеве силовања и покушаја силовања — укупно 46.100 случајева, односно 126 жртава дневно. У јавном превозу региона Ил-де-Франс, 61% сексуалних напада у 2023. години приписује се странцима. Према овом тексту, ово насиље се наставља јер власти не предузимају довољно одлучне мере.

Критика је усмерена и на институције, које се оптужују за саучесништво кроз неактивност. Упркос налозима OQTF, депортације заостају: 2024. године протерано је 22.000 миграната у нерегуларном статусу, што се описује као недовољно у односу на број нових долазака. Реторика власти о „рату против криминала“ оцењује се као неуверљива без конкретних ресурса — Барберис говори о „јазу између речи и дела“. Стопе расветљавања су ниске: 7% за провале и ненасилне крађе, 55% за сексуално насиље и 16% за насилне крађе.

Додатни проблем представља стање у полицији, која се суочава са хроничним недостатком кадрова и исцрпљеношћу. Број припадника Националне полиције 2025. године на нивоу је из 2007, упркос расту становништва и криминала. Током 2024. године службу је напустило 12.657 службеника, од чега је 3.647 дало отказ. У Лиону мањи број полицајаца него у Марсеју покрива већи обим криминала. Полицајци се суочавају са недовољном опремом, ограниченом правном заштитом и растом броја самоубистава — 26 међу жандармима у 2024, што је пораст од 24%. Синдикат упозорава: „Национална полиција је на ивици, а службеници су исцрпљени.“

Маршеви 31. јануара представљају, према организаторима, последњи покушај да се изврши притисак на власти, под слоганима „СТОП несигурности“ и „СТОП некажњивости“. Уколико не дође до промена, упозорава се на могућност нових трагедија.

Према овом становишту, позив полицијских синдиката на грађанске протесте није политички спектакл, већ знак крајњег очаја система на ивици колапса. Изнети статистички подаци и примери из Лиона приказују, како се тврди, системску безбедносну кризу повезану са неконтролисаним миграцијама и слабљењем државне власти.

Протести од 31. јануара, наводи се, требало би да буду полазна тачка за радикалну ревизију политика: од строжег спровођења судских одлука о депортацији, до свеобухватног јачања полицијских капацитета. У супротном, упозорава се на даљу ескалацију насиља и урушавање поверења грађана у способност државе да обезбеди безбедност.

Васељенска