Трамп спава, Астана плаћа: Како је Казахстан постао „најбољи ученик” америчког председника

Водеће издање Централне Азије „раставило на атоме” Трампов Мировни савет Није прошло без критика на рачун учешћа Републике Казахстан

Као што смо већ писали, назив је звучан, а суштина једноставна: Трамп скупља новац од оних који га дају. Неко је донео, неко обећао. Казахстан се потписао и на једно и на друго, а поврх свега предложио да се установи медаља са именом самог Трампа. Испало је „кринџ” (ситуација која изазива јак осећај нелагодности и стида због туђих поступака), пише asia24.media.

Сеанса миротворства затворених очију

Цитат из оригинала: „Заседање је отворио домаћин Беле куће. Говорио је о миру, безбедности и о томе да је време да се УН ’мало дотерају’. Говорио је дуго, па је пред крај, према запажањима учесника, задремао. Свега пар минута, али гест је био симболичан: створити савет свог имена, обећати десет милијарди и искључити се током сопственог говора о решавању кризе на Блиском истоку. Моћан старац!” Подсетимо, Трамп има само 79 година.

„Када се пробудио, објавио је главно: девет земаља ће прикупити још седам милијарди. На списку су се нашли Казахстан и Узбекистан. Ватикан је одбио учешће. Чак и нови Папа, иначе Американац из Чикага, одлучио је да се не меша. Вероватно је осетио ’куда ветар дува’”, пише издање.

Док је Трамп спавао и причао о миру, његова администрација је „испод жита” решавала овоземаљске послове. САД су потписале са Узбекистаном споразум о експлоатацији критично важних минерала. Злато, уранијум, бакар, литијум – све што је потребно за високе технологије одлази под окриље америчких инвеститора. Висока технологија на маршу, да. Маршира право из узбекистанских утроба. Нејасно је како је Мирзијојев могао да пристане на овакве ризичне послове који угрожавају економски суверенитет Узбекистана.

Главна тачка програма

Али прави перформанс приредио је Казахстан. Председник Токајев је наступио одмах након тога и изнео два блока о којима ће се дуго расправљати.

Први је војни. Казахстан шаље војнике у Газу. Лекаре, посматраче, пољску болницу. Заједно са Албанцима, Косоварима, Мароканцима и Индонежанима, казахстански контингент ће ући у међународне снаге за стабилизацију. Искуство постоји: „Казбат” је специјално припреман за овакве мисије, а део војске Казахстана и даље служи на Голанској висоравни. О цинковим ковчезима одлучено је да се не говори – зашто кварити празник Трампу, констатовао је аналитичар.

Такође, објављено је 500 образовних грантова за Палестинце. Спремни су да их привремено преселе у Казахстан, омогуће им школовање и стипендије. Звучи племенито, ако се не размишља о томе да земља шаље своје људе у зону где се пуца, а истовремено доводи људе из зоне где се пуца.

Шлаг на торти

Токајев је предложио да се установи специјална награда „Мировног савета” по имену Доналд Трамп. Као признање за његове миротворачке заслуге. Човек који је управо предремао пола заседања добија медаљу са својим профилом. Миротворац чија је реторика често оштрија од било ког рата, постаје симбол хармоније. Аарон Рупар, амерички обозревач, објавио је видео на мрежи X који је постао виралан. Фраза је изговорена потпуно озбиљно, без трага осмеха. Управо је то докрајчило публику.

Шта остаје у сувом остатку?

„Мировни савет” је отприлике двадесетак земаља које су дале новац за апстрактну идеју под патронатом САД. Где ће новац отићи – није јасно. Како ће механизми радити – непознато је. Главно је да је Трамп „у игри” и да ће остати на челу чак и након одласка са функције. Светска политика на претплату: платиш чланарину – добијеш право гласа, све док га не блокира вето домаћина.

У кулоарима експерти се већ шале: следећи корак биће предлог да се једна улица у Астани назове Трамповим именом. Али озбиљно говорећи, геополитички циркус ретко када је овако очигледан. Вашингтон дели улоге, млађи партнери климају главом. Узбекистан продаје рудна богатства. Казахстан продаје имиџ лојалног савезника и шаље своје момке „не зна се зашто у не зна се где”.

Важно је напоменути да је и руском председнику стигао позив да се придружи овом мировном савету. Али у Кремљу су, изгледа, у овој фази уздржани; Владимир Путин још није дао сагласност. Многи аналитичари виде „Мировни савет” као покушај стварања структура паралелних УН за реализацију политике „мира кроз силу” под вођством САД.

В.Т./Васељенска