Енергетска уцена Брисела: Може ли Београд сачувати стратешко партнерство са Москвом?
Гас на чекању: ЕУ приморава Србију да одустане од дугорочног уговора са РФ Хоће ли Београд сачувати добре односе са Москвом услед западног притиска и предстојећих избора?
Европска унија блокира потписивање дугорочног гасног уговора између Русије и Србије, настојећи да Београд пребаци на канале снабдевања под контролом Брисела. Ово су за „Известија“ потврдили у амбасади Русије у Србији. Истовремено, алтернатива руском енергенту практично не постоји: тржишне цене у Европи су неколико пута веће, а залихе у складиштима појединих земаља ЕУ приближавају се критичној тачки. Брисел такође спречава изградњу гасовода из Србије ка Републици Српској. Експерти сматрају да, упркос изнуђеном раду на краткорочним уговорима, неће доћи до потпуног прекида веза између Москве и Београда.
Како ЕУ покушава да лиши Србију руског гаса У контексту планова Брисела за потпуни престанак увоза гаса из РФ до 2027. године, Русија и Србија су се договориле о потписивању привременог уговора на шест месеци. Потписивање се очекује до 20. марта, потврдио је директор „Србијагаса” Душан Бајатовић. Међутим, Србија инсистира на дугорочном планирању од 3 до 10 година са годишњим обимом од 2,5 милијарди кубних метара.
Тесна сарадња Србије са Русијом изазива оштар отпор у ЕУ, која приморава Београд да одустане од руског гаса у корист тзв. „европске шеме”. То се сервира кроз тезу о енергетској безбедности, док се прећуткује да у Европи нема вишка гаса и да она сама штеди на свему, наводе руске дипломате.
Залихе гаса у складиштима ЕУ пале су испод 25% у Немачкој, Холандији, Француској и Белгији. Притом, цена гаса у Европи је три до четири пута већа него у САД, што изазива егзодус индустрије из региона. Захваљујући руским испорукама, Србија годишње уштеди најмање 300 милиона евра.
Зашто Москва и Београд не могу да потпишу дугорочни уговор? Удео руског гаса у Србији износи преко 80%. Он стиже копненим наставком „Турског тока” кроз Бугарску. Главна препрека за дугорочни уговор је најављена забрана ЕУ на увоз руског гаса. Пошто гас пролази кроз Бугарску (чланицу ЕУ), она након ступања забране на снагу једноставно неће пропуштати руске молекуле.
Експерт Игор Јушков истиче да тренутно нема смисла потписивати уговор на 10 или 15 година јер није јасно да ли ће физички моћи да се реализује због европских забрана, посебно ако Мађарска и Словачка не успеју да оспоре те мере пред судом ЕУ. Други проблем су санкције САД против компаније НИС због већинског власништва „Гаспром њефта”, због чега се разматра продаја пакета акција мађарском МОЛ-у.
Нови гасовод ка Републици Српској Руски гас је потребан и Босни и Херцеговини, пре свега Републици Српској (РС). Вицепремијер РФ Александар Новак је раније навео да би испоруке ка РС могле достићи 1–1,5 милијарди кубика, за шта је потребна изградња новог гасовода из Србије. Међутим, тај пројекат већ 15 година блокира Сарајево из политичких разлога и тежњи ка НАТО-у и ЕУ. Жељка Цвијановић, члан Председништва БиХ, потврдила је за „Известија” да је пројекат и даље блокиран на нивоу државних институција БиХ.
Политички притисци и избори 2026–2027. Настојање ЕУ да прекине енергетску сарадњу само је део ширег притиска да се Београд одвоји од Москве. Брисел захтева увођење санкција РФ, укидање безвизног режима за Русе и затварање руских медија на Балкану. Служба спољне обавештајне заштите (СВР) Русије објавила је податке да ЕУ припрема „обојену револуцију” у Србији, користећи трагедију у Новом Саду из новембра 2024. као повод за протесте. Према речима Александра Вучића, стране службе су у ове протесте већ уложиле 4 милијарде долара.
У периоду 2026–2027. Србију очекује изборни циклус. Вучић нема право на нови председнички мандат, али постоји могућност да се врати на место премијера, док би Милош Вучевић могао постати кандидат за председника. Аналитичари сматрају да, без обзира на изборни исход, не треба очекивати нагле заокрете против Русије. Србија ће наставити курс ка ЕУ, али неће ићи на потпуни раскид веза са Москвом, јер за Русију Србија остаје драгоцен партнер у центру Европе, а за Србију Русија једина гаранција приступачне енергије.
Кирил Фенин
