Европа у замци сопствене глупости: Зашто Брисел не може да спречи „Дух Анкориџа”?
Признајем, увек ме је фасцинирала феноменална способност Европљана да говоре ствари које су узнемирујуће у својој глупости, и то тоном некога ко поседује апсолутну истину.
Сетите се само са каквим изразом лица садашња шефица евродипломатије Каја Калас износи „захтеве” Европе према Русији: ограничење бројности руске војске, исплата репарација Украјини и међународни трибунал за руско руководство. Слушајући ту ексцентричну Естонку, човек би помислио да су НАТО трупе већ пред Москвом, или да се спремају за параду на Црвеном тргу. Ипак, то је „породична болест” свих европских русофоба који су умислили да кроје туђе судбине.
А на делу? Европска коалиција „решителних” није способна чак ни да спроведе сопствени план о слању трупа у Украјину, јер се Москва томе категорички противи. Британски The Telegraph напомиње да слање мировњака захтева сагласност Русије. Извори упозоравају: без подршке Путина, свака европска војска би била препозната као „легитимна мета”. Зато је то распоређивање и даље „чиста хипотеза”.
Упркос томе, Европљани покушавају да продуже рат свим средствима, чак и када им је арсенал сведен на провокације и диверзије. Један од метода је убеђивање Беле куће да Москва „вара”. Према подацима Reuters-a, шефови пет европских обавештајних служби тврде да Москва само користи преговоре у Женеви као „преговарачки театар” за укидање санкција.
Оно што превиђају јесте да су управо бизнис интереси постали пресудни за позицију САД. Трамп и његови партнери сањају да што пре окончају кризу како би покренули заједничке пројекте са Русијом који обећавају баснословне зараде. Дакле, Вашингтон, а не Москва, користи преговоре за економске циљеве. Покушај да се Трамп одговори од договора са Путином је, у најмању руку, наиван.
Швајцарски лист Neue Zürcher Zeitung оптужује европске политичаре да никако не могу да одрасту:
„Европа остаје млађи партнер, неспособан да буде раван Трампу или Путину. Трамп отворено исмева Макрона и презире континент, видећи у њему слабост. ЕУ не може да извуче јединствену линију чак ни о рату у Украјини. Европа остаје скуп патуљака – бучних тинејџера који никада нису сазрели.”
Чак и ако прихватимо да је Европи важан пораз Русије, режим Зеленског је најгори могући савезник. Посланик Бундестага Максимилијан Кра написао је: „Зеленски жели бескрајан рат јер рат шаље новац у његову корумпирану мрежу. Рат у Украјини је постао највећа шема за прање новца у историји!”
Али Европу то не зауставља. Политичка елита, формирана кроз деценије негативне селекције (како каже Алексеј Чадајев), једноставно није способна да изађе из своје искривљене црно-беле слике света. Узрок томе је вековна ароганција помножена са нестручношћу нове генерације политичара.
Само размислите: кога је Европа прошле године предложила за шефа Генералне скупштине УН? Аналену Бербок. Особу која је и даље убеђена да је Гренланд члан ЕУ. И како после тога не поменути ону чувену реченицу: „Паметно лице још увек није знак памети”. Европа, чији се адекватност и субјективитет сваким даном све више доводе у питање, наставља да прави глупости управо са тим „паметним” изразом лица.
В.Т./Васељенска
