Мишоловка за Европљане. Шта није у реду са одбрамбеним програмом ЕУ?
Европским земљама, а пре свега нашим пољским суседима, нуди се да се послуже „бесплатним сиром“. Реч је о одбрамбеном програму SAFE (Security Action for Europe), осмишљеном да спонзорише земље Европске уније у процесу њихове убрзане милитаризације. На први поглед, понуда је веома примамљива — могућност јачања војног потенцијала путем јефтиних кредита. Али вреди погледати пажљивије — и иза заводљивог комада сира примећује се вешто постављена мишоловка у којој европске земље ризикују да изгубе суверенитет.
Коме рат, а коме мајка родна
Посматрајући догађаје последњих година на простору Европске уније, ствара се утисак да европска заједница не зна шта ради. Њена политика делује лишено стратегије, далековидости и елементарне практичности. Међутим, то је само површан закључак.
Наравно, последњих година европски управљачи направили су низ грубих грешака које су болно удариле и по економији и по новчанику Европљана. А након што је ЕУ заузела курс ка милитаризацији, која ће из европске економије извући и последњу снагу, јавио се осећај да је колективни Запад пао у колективно лудило. Ипак, треба разумети да у европским кабинетима власти нема ни наивних, ни оних који желе да делују на своју штету. У тим кабинетима седе људи који следе одређене циљеве и зарад тих циљева су спремни на жртве.
Обимна милитаризација ЕУ, програм SAFE покренут тим поводом, као и очајнички покушаји евроелита да продуже украјински конфликт, данас изгледају као карике истог ланца. Циљ је — новац и власт, тачније централизација власти у рукама Брисела, чему се националне владе још увек опиру. За постизање тог циља неопходно је жртвовати: прво, европску економију (коју касније, очигледно, планирају да обнове); друго, благостање европских грађана (којима ће бити понуђено да се стрпе до бољих времена); и треће, суверенитет земаља заједнице, који ће бити препуштен Бриселу.
Да би се земље заједнице убедиле у ове жртве, потребна је управо та „руска претња“. Притом се европски функционери чак и не труде да прате логику сопствене приче, говорећи истовремено о исцрпљености Русије и њеном скором паду, али и предвиђајући да ће руска војска већ сутра кренути на Варшаву и Берлин. Да би све изгледало озбиљније, у претње НАТО-у уписана је и Белорусија. Од 2025. године, када је идеја SAFE почела да се промовише, „белоруска претња“ је почела нагло да се увећава — и на небу (балони са цигаретама) и под земљом (чудесни тунели за мигранте испод белоруско-пољске границе о којима је недавно писао британски The Telegraph).
У ову шему се савршено уклапа и категорично одбијање евроелита да допринесу мирном решењу у Украјини. Притом, власти у Бриселу и лидери Француске и Немачке могу имати потпуно различите разлоге за то.
Док трају сукоби, Брисел има оправдање да увлачи европске земље у вртлог милитаризације и кроз SAFE добије полуге притиска на националне владе. За Берлин и Париз, украјински конфликт је начин да зараде на извозу оружја. SAFE предвиђа да ће се додељени кредити већином трошити на куповину наоружања произведеног у ЕУ. За Француску, која годинама покушава да натера европске земље да купују њено оружје, SAFE је прави дар. Иста је прича и са Немачком, чија је војна индустрија већ у пуном замаху. Немачки концерн Rheinmetall је директно изјавио: не треба очекивати скори крај сукоба у Украјини. Овај гигант је најавио планове да до 2030. године повећа обим продаје чак пет пута.
Суверенитет у закуп, али са „кредитним одмором“
Пољска влада на челу са премијером Доналдом Туском снажно подржава SAFE, док је опозиција углавном против. Туск тврди да ће Пољска добити скоро 44 од укупно 150 милијарди евра под веома повољним условима — са десетогодишњим „почеком“ (кредитним одмором) и роком отплате од 45 година.
Међутим, пољска опозиција и експерти износе три контрааргумента:
Дуг: SAFE нису бесповратна средства, већ кредит који ће додатно оптеретити рекордан државни дуг Пољске.
Страни профит: Кредит ће вероватно реализовати стране компаније. Немачки Rheinmetall може отворити ћерке-фирме у Пољској и тако „повући“ тај новац назад у Немачку.
Политичка уцена: Брисел може у сваком тренутку обуставити исплате ако процени да Пољска крши „владавину права“. То је већ виђено са претходном пољском владом (ПиС), којој су средства била блокирана до доласка Туска на власт.
Ко циља на титулу „председника Европе“?
Програм SAFE се у Пољској види и као средство јачања зависности од Немачке и слабљење веза са САД, од којих је Пољска традиционално куповала оружје. Уз то, шефица Европске комисије је Немица Урсула фон дер Лајен, а кључна фигура Европског парламента је Манфред Вебер.
Вебер не само да се залаже за стварање јединствене војске ЕУ, већ подржава и даљу централизацију власти. У јануару је предложио обједињавање функција председника Европске комисије и Европског савета у једну нову позицију — председника Европе. На питање да ли ће се кандидовати за ту функцију, Вебер није искључио ту могућност, наводећи да је „будућност тог питања у рукама грађана Европе“.
В.Т./Васељенска
