Да ли ће Запад спречити трећи погром над Србима

Страх међу људима на терену је велики, јер многи Срби који живе на Косову и Метохији због опструкција привремених приштинских власти немају косовска документа.

Два дана остала су до почетка примене закона о странцима и возилима на Косову и Метохији, који ће додатно отежати живот Србима у покрајини. Они ће се од недеље суочавати с трећим погромом у новијој историји, који је институционалне природе и има далекосежне последице. Међународни фактор досад није показао разумевање за широки спектар проблема са којима ће се од 15. марта суочавати српска заједница, а ступање на снагу овог закона изазваће ланчану реакцију и може довести до етнички чистог Косова.

Страх међу људима на терену је велики, јер многи Срби који живе на Космету због опструкција привремених приштинских власти немају косовска документа. Дешава се да, рецимо, косовске институције не прихватају документа из болница у централној Србији. Има и случајева да у истој породици једно дете има косовска документа, а друго нема. Примена овог закона довела би до домино-ефекта, тако што би прво дошло до одласка деце на школовање у централну Србију, у друге средине. Одлазак деце подразумева касније и спајање породица, дакле одлазак родитеља, и није тешко закључити да би то имало фаталне последице, не само по институције, него и по читав преостали српски народ на Косову и Метохији.

Има случајева повратника, на пример у Гораждевцу, Осојанима и осталим местима, да пет чланова породице има документацију, а један, који је, на пример, рођен у Краљеву или Нишу, нема право и не може да добије косовски документ, косовску личну карту. А сви живе у једном таквом окружењу, у енклави. Под ударом овог закона готово је извесно ће се наћи најмање 10.000 Срба, што би могао да буде изговор Албину Куртију да интензивира етничко чишћење у покрајини. А на његовој мети, готово је извесно, биће и манастири и цркве Српске православне цркве, свештеници, али и верници.

У дипломатским круговима у Приштини сматра се да би, због оштрог противљења Срба и Београда, примена требало да се одложи све док привремене власти самоуправе на Космету не испуне свој део Бриселског споразума и не формирају Заједницу српских општина.

У супротном, Закон о странцима може имати погубне последице по српску заједницу на Косову и Метохији и све што се дешава под плаштом доношења закона о странцима и возилима јесте ударац на здравство и школство. Уколико институције здравства и школства не постоје у садашњем формату, то значи нестајање српске заједнице с простора Косова и Метохије. Уколико не дође до једног јасног одговора међународне заједнице како спречити ову врсту интеграције од стране владе Косова, један од извесних сценарија јесте мрачна перспектива Срба на КиМ.

„Примена овог закона требало би да се одложи, јер имам утисак да Курти само чека дозволу да крене у обрачун са Србима. Нико не оспорава уставност закона о странцима, али је чињеница да се њиме мења мултиетнички карактер Косова и да је питање да ли ће ова територија за коју годину остати мултиетничка, што је био захтев оних који су се залагали за његову независност, или ће постати моноетничка територија на којој ће један народ нестати, а други ће му се врло брзо придружити”, каже један западни дипломата који није хтео да га именујемо.

А некадашњи председник Извршног већа Аутономне Покрајине Косово и Метохија Зоран Анђелковић каже да тзв. закон о странцима, чију је примену Приштина најавила за недељу, доводи у тешку позицију неколико десетина хиљада Срба који немају документа Приштине, а живе на Косову и Метохији. За „Политику” каже да Београд на све начине помаже наш народ у покрајини и да врши константан притисак на међународну заједницу, пре свега бриселску администрацију, која је гарантовала Бриселски споразум и формирање Заједнице српских општина.

„Оваквих проблема не би било да је пре 13 година формирана Заједница српских општина по Бриселском споразуму, јер би у том случају ЗСО регуларно формирала универзитет у Северној Митровици, основне и средње школе на КиМ и домове здравља. Београд би преко ЗСО, на основу тог споразума, могао да финансира ЗСО и све остало. То би сасвим сигурно стабилизовало ситуацију, али мени се чини да Куртију, али ни његовим менторима на Западу, то није у интересу”, каже Анђелковић.

Очекује да ће овај тзв. закон бити алиби Куртију да настави с екстремистичком политиком према Србима, јер спонзори независног Космета сматрају да је Приштина њихово, како каже, малолетно чедо, које су они признали противно међународном праву и повељи УН. Додаје да је у кршењу међународног права отворена Пандорина кутија једностраним проглашењем независности Косова и да улазимо у још сложенији стадијум, јер смо у добу кад је сила постала кључни елемент у међународним односима. У тој игри правде нема, а баш неправда прија играчима с тзв. Косова и истовремено се интензивира Куртијева антисрпска кампања. Он гледа да искористи то што је пажња светских и европских престоница усмерена према рату на Блиском истоку да испод радара злоупотреби ситуацију и настави терор над Србима.

И председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић сматра да се Срби на Косову сада суочавају с, како наводи, трећим погромом, који је институционалне природе и има далекосежне последице. Подсећајући на догађаје из 1999. и 2004. године, Одаловић је за наш лист истакао да су тадашњи погроми били праћени физичким насиљем, протеривањем стотина хиљада људи, убиствима, нестанцима, паљењем кућа, цркава и манастира.

„Ово данас је институционални погром. Његове последице могу бити дугорочне и то иде на душу међународне заједнице”, рекао је Одаловић и казао да је „једнострано проглашење независности Косова, на територији која је била под међународном управом у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, преседан и сумрак међународног права”. Подсетио је да је на КиМ 1999. године дошло више десетина хиљада војника из више земаља, с мандатом да обезбеде сигурност свим заједницама.

Говорећи о Бриселском споразуму из 2013. године, нагласио је да је његова суштина била формирање Заједнице, као механизма колективне заштите права Срба. Шест првих тачака споразума односи се на ЗСО. То је била водиља читавог процеса – да Срби кроз институционални оквир остварују колективна права, посебно у областима здравства и просвете. Наводи да данашње кризе у вези с образовањем и здравством не би постојале да је тада формирана ЗСО, јер би та питања била решавана кроз институционални дијалог. Одаловић сматра да најављене административне мере, укључујући обавезу прибављања дозвола за рад и боравак за запослене који долазе из централне Србије, представљају директан притисак на српске институције на Косову.

Појашњава да би лекари, професори и друго особље морали да траже одобрења од приштинских институција, а да би дозволе могле да буду издате само уколико су њихове установе регистроване и акредитоване у косовском систему. „То је перфидан покушај да се наш универзитет и здравствени систем уведу у њихов институционални оквир. Ако нисте регистровани у том систему, захтев ће бити одбијен”, рекао је Одаловић. Зато упозорава да би таква пракса могла да доведе до отежаног лечења пацијената и функционисања образовних установа, јер део запослених долази из централне Србије, а пацијенти се лече у установама које раде по систему Републике Србије.

Политички аналитичар Срђан Барац наводи да закон о странцима, за који је Приштина најавила да би требало да ступи на снагу у недељу, 15. марта, представља гласно и у потпуности огољено протеривање Срба с простора АП Косово и Метохија, с једним јединим циљем, а то је да се тај број Срба на АП КиМ сведе на број који је тако мали да је непотребно да постоји Заједница српских општина и да не постоји идеја суживота са Србима на АП КиМ. Барац за наш лист каже да ЕУ има могућности да спречи примену овог закона, али је до сада није никада искористила и поручује да је ово сјајна прилика да Брисел покаже да може нешто конкретно да уради на терену, а не да све остане на меким дипломатским изјавама.

Скривена агенда

Овај закон примењује полиција, што значи да у многим ситуацијама остаје на процени полицијског службеника да ли ће изрећи казну или упозорење. Иако се званично косовска полиција позива на европска искуства примене сличних закона, у овом случају нема сумње да иза почетка примене стоји једна скривена агенда. Још не зна да ли ће контроле бити чешће на административним прелазима или унутар саме покрајине. Врло је индикативно да се заједно с темом закона о странцима отворила и тема интеграције здравственог и образовног система, и то су теме које су паралелно отворене. Није случајно што је та тема, готово у исто време, дошла на дневни ред косовских институција.

Дејан Спаловић/Политика