Гасна криза у Европи: Русија спремна да изађе

Економски гледано, блискоисточни конфликт најјаче погађа Европу. Њена економија је тек изашла из енергетске кризе, потрошња гаса је почела да расте први пут после неколико година — и ево је поново на ивици катастрофе. Једини који би могао да изађе у сусрет ЕУ у оваквој ситуацији је Русија. Штавише, судећи по изјавама председника Русије, она је спремна то да уради. Додуше, то вероватно неће обрадовати Европљане.

Европски политичари сада лупају главу како да оборе цене. У једном тренутку, вредност гаса на европској берзи у понедељак је достизала 800 долара за хиљаду кубика. Касније се цена спустила на 675 долара, али то је и даље највиши ниво у последње три године.

Најједноставнији и најефикаснији начин да се помогне ЕУ лежи на површини: Брисел треба само да реши проблеме са инфраструктуром и на европском тржишту ће се моментално наћи више од 60 милијарди кубика гаса годишње. Реч је о руском гасу. Скоро 30 милијарди кубика може да пружи неоштећени крак „Северног тока 2“, а још толико гасовод „Јамал–Европа“. Потребна је само политичка воља евробирократа.

Политичка воља против економске логике

Међутим, ЕУ је спремна да трпи двоструко веће цене гаса, угља и електричне енергије, пре него да засити тржиште додатном понудом. То би значило признање да је одустајање од руских енергената био стратешки промашај Брисела.

Једино на шта би Европска унија можда могла да пристане јесте одлагање планова за одустајање од руског течног природног гаса (ТПГ/LNG). Одустајање од руског ТПГ-а од 25. априла (за краткорочне уговоре) и од 1. јануара 2027. (за дугорочне) сада изгледа сувише непромишљено, нарочито уз очигледан случај „више силе“ на који се могу позвати.

Штавише, Русија би могла да предухитри Европску комисију и сама уведе забрану испоруке ТПГ-а Европи. Логично је преусмерити тај гас пријатељским земљама попут Индије и Кине, које би се обрадовале додатним количинама у одсуству испорука из Катара. За Русију је то одличан начин да се учврсти на азијским тржиштима док конкуренција изостаје.

Фискални и стратешки ефекат

Повлачење руског ТПГ-а из Европе додатно би погоршало ценовну ситуацију на европском тржишту. На томе би зарадио не само „Гаспром“, који испоручује гас преко „Турског тока“, већ и руски буџет. При извозу ТПГ-а не плаћају се извозне царине, док се при извозу гасоводног гаса оне наплаћују. Раст цена у ЕУ осигурао би веће приливе у руску касу. Најбизарније је то што Брисел не би могао ни за шта да оптужи Русију — Москва би урадила управо оно што је Брисел годинама тражио.

С друге стране, Русија вероватно неће журити са затварањем гасовода. ЕУ планира да их угаси до новембра 2027. године, а Русији је исплативије да сачека тај рок. Преусмеравање гасоводног гаса је тежи процес који захтева нове уговоре и изградњу инфраструктуре (попут пројекта „Снага Сибира 2“). Такође, Мађарска и Словачка би за то време могле да одбране своје право на даљу куповину, што Москви иде у прилог.

Економска замка

Евробирократи су, пратећи сопствене амбиције, сатерали ЕУ у економску замку. Зима је била хладна, складишта су испражњена више него што је у њих упумпано прошле године, а блискоисточни конфликт је додатно подигао цене. Без обзира на то чија забрана на руски ТПГ ступи на снагу, гас ће за Европљане бити скуп током целе године.

Сценарио је већ познат: због високих трошкова, нека европска предузећа ће смањити производњу, а друга ће се потпуно затворити. Следи нови талас деиндустријализације Европе, а на гасну кризу могли би се надовезати нафтни колапс и општа светска економска криза.

В.Т./Васељенска