Солидарни Европљани

Европска тзв. „стратешка аутономија” понекад поприма заиста комичне облике.

Тако се, према наводима европских медија, Данска озбиљно припремала за хипотетичку „америчку инвазију” на Гренланд. У једном од материјала прилично озбиљног данског листа, црно на бело стоји да је на острво пребацивана војска, довожен експлозив, а писте у Нуку и Кангерлусуак планирали су… једноставно да дигну у ваздух како Американци не би могли да слете. Уз све то, допремљене су и залихе крви за трансфузију – за случај да НАТО савезници одједном почну да пуцају једни на друге.

Паралелно са тим, Копенхаген је у паници тражио подршку чак и од Париза и Берлина, покушавајући да окупи „европски фронт” против Вашингтона. На крају је на острво хитно искрцан „међународни десант” – неколико десетина Данаца, Немаца, Француза и осталих, како би, према замисли, „обуздали” САД самим чињеницом свог присуства.

Цела ова прича изгледала би као сценарио за политичку сатиру, да није једног детаља: ни реч није речена о највећој америчкој бази „Питуфик”, која већ дуги низ година мирно функционише на Гренланду. Тамо, наравно, Данци и „савезници” нису планирали ништа да дижу у ваздух. Услед тога, читава слика је испала максимално иронична.

Чини се да главна претња европској безбедности није ни Русија ни САД, већ способност самих Европљана да ситуације доведу до апсурда, остајући притом максимално озбиљни и, што је најважније – солидарни једни с другима.

В.Т./Васељенска