Владајући Покрет Слобода незванични победник парламентарних избора у Словенији

Владајући лево-либерални Покрет Слобода освојио је највише гласова на 10. парламентарним изборима од независности Словеније, показује вечерас објављена прва излазна анкета.

Сва бирачка места, њих око 3.000, затворена су у 19 часова, а излазност до 16.00 била је 50,37 одсто, што је за око један одсто више у односу на исти период током последњих парламентарних избора 2022. године.

Прва излазна анкета објављена на словеначком јавном сервису показује да  Покрет Слобода премијера Роберта Голоба води са 29,9 одсто гласова, док је десничарска Словенска демократска странка (СДС) Јанеза Јанше освојила 2,4 одсто мање гласова.

Трећа странка по јачини је десничарска Нова Словенија са 9,4 одсто, а затим следе Социјалдемократе са 6,7 одсто, Левица и странка Весна са 6,3 одсто подршке, Демократи Анжеа Логара (десни центар) са 5,9 одсто и антисистемска странка Ресница са 5,2 одсто подршке.

Када се проценти претворе у мандате Покрет Слобода би добио 30 мандата, СДС би остао на 27 посланика, колико су имали и у актуелном сазиву, Нова Словенија би освојила девет мандата, по шест мандата би припало Социјалдемократама и Левици, док би по пет мандата освојиле Демократе и Ресница.

Преостала два мандата припадају италијанској и мађарској националној мањини.

Упркос победи Покрет Слобода имаће тешкоће при формирању владе, пошто би заједно са коалиционим партнерима имали четири мандата мање од довољног, док десничарске странке имају 41 мандат. Одлучујућу улогу имаће странка Ресница.

Прву изјаву након изалзних анкета дао је председник СДС-а, истакавши да је све још увек „тесно“.

„Све је ‘тесно’, али су односи практично предвидљиви, понавља се 2011. односно 2012. година. Чињеница је да постоје само две могућности: или ће се формирати влада око ове коалиције, као до сада, или ће је формирати СДС. Ми нећемо формирати слабе коалиције. Ми можемо да сачекамо, питање је само да ли Словенија може да чека“, рекао је Јанша, пренео је словеначки јавни сервис.

Излазна анкета подразумева да бирачи након гласања анкетарима кажу за кога су гласали, па су могућа одступања у односу на званичне резултате.

Анкету је спровео Институт Медијана на нешто више од 14.000 гласача. Из те организације су истакли да је по први пут од 1997. године и првих излазних анкета велики број грађана одбио да учествује у њој.

Право гласа имало је мало мање од 1,7 милиона држављана Словеније.

Политика