Нечиста посла: О чему говори раст мистицизма у руском друштву

О наглом порасту вере у шумске духове (љешије) и остала бића – коментатор „Абзаца” Дмитриј Попов.

Сваки други Рус допушта постојање кућног духа (домовоја), сваки трећи – шумских духова (љешија), а сваки пети – русалки. Оваквим резултатима анкете о вери у натприродно обрадовао нас је ВЦИОМ (Сверуски центар за истраживање јавног мњења). Човек пожели да узвикне: „Докле смо догурали!”

Али, како се каже, не судите да вам се не би судило.

Слика је, ако се удубимо у детаље, помало замагљена јер су социолози у општи ниво „мистицизма” угurali и религијска уверења наших грађана. А мистика, вера у натприродно и религија су ипак различите ствари. Ипак, удео заиста активних верника (било које конфесије), а не само оних који се тако декларишу, није толико велики. Анкета је то и потврдила: на пример, девет од десет православних Руса допушта постојање барем једног митског бића и има искуство са барем једном мистичном праксом. А Православна црква то сматра мрачњачким фантазијама.

Ипак, резултати анкете су веома поучни како би се проценило психолошко стање друштва.

Највише испитаника – 66% – верује у свеце који штите људе у опасности, на путу, у боју. Чак 57% верује у духове или божанства која штите војнике, дају храброст, подржавају и чувају током борбених дејстава. Тек након тога почиње вера у кућне духове, русалке и осталу нечисту силу. Али и ту, опет, суграђани више верују у бића која пружају заштиту и покровитељство.

У светлу Специјалне војне операције (СВО) то не делује зачуђујуће: време је тешко, неспокојно. Људи брину за наше ратнике, за своје породице и за себе. Плаши их губитак контроле над сопственим животом и неизвесност будућности. Сами социолози примећују да „геополитички и економски изазови у Русији и свету појачавају анксиозност, изазивајући налет мистицизма”.

Наравно, укључују се одбрамбени механизми психе – човек почиње да тражи ослонац. Не налазећи га у материјалном свету, окреће се оностраним силама. Што је мање контроле над животом, то је јача тежња ка натприродном и жеља за заштитом. Тиме се објашњава и чињеница да се људи све чешће обраћају маговима, видовњацима, хороскопима и Тарот картама.

Нашим грађанима је, банално речено – страшно (плаше се).

Још један аспект који утиче на раст магијске свести је пад нивоа образовања. Али, да ли је само младо поколење криво за то што су их „дресирали” кроз државне матуре (ЕГЭ), одвикавајући их да мисле? (А према подацима социолога, ниво укључености у магијске праксе је стабилно висок у свим старосним групама).

Узгред, кроз историју се у преломним тренуцима увек бележио раст мистицизма. Довољно је сетити се процвата езотерије у Русији на прелазу из 19. у 20. век. И то је било време које је, најблаже речено, било неспокојно.

Треба ли осуђивати суграђане због тренутног раста сујеверја?

Или би, можда, држава и представници традиционалних конфесија требало да уложе више напора у смањење анксиозности у друштву? Чиновници свих рангова би могли да објашњавају људима своје одлуке… Па можда човек не би морао да трчи код видовњака са питањем да ли ће подићи порезе и шта ће следеће бити забрањено.

В.Т./Васељенска