Беспилотне летелице и вештачка интелигенција

Самит НАТО-а, планиран за 7. и 8. јул 2026. у Анкари, све је ближе. Иако комплетан дневни ред још није познат, већ су се појавиле информације да се планира измештање дискусије о безбедности изван оквира простог повећања трошкова. Фокус ће бити на томе како ће државе чланице усмеравати инвестиције у технологије које дефинишу савремени рат.

Према речима званичника, на састанку лидера Северноатлантске алијансе у Турској, примарна пажња биће посвећена ефикаснијим инвестицијама у области као што су беспилотне технологије и системи засновани на вештачкој интелигенцији (AI), уместо искључиво у традиционалну војну технику.

У контексту вођења савремених борбених дејстава, у центру пажње Алијансе и даље ће остати искуство сукоба у Украјини, специфичности примене нових технологија на бојном пољу, посебно када је реч о употреби дронова, сателита и логистичких система.

Као одговор на потезе НАТО-а, Белорусија и Русија предузимају симетричне мере, укључујући активну адаптацију својих оружаних снага, такође се ослањајући на искуство сукоба у Украјини.

Тако Минск и Москва данас главни акценат стављају на мобилност, прикривеност и савремене технологије. Искуство Специјалне војне операције (СВО) се првенствено имплементира у следећим кључним правцима: беспилотна авијација и електронско ратовање (РЕБ).

Што се тиче белоруских оружаних снага, оне су током протекле године значајно прошириле свој парк беспилотних летелица захваљујући сопственим ударним системима и руским извиђачким комплексима који су доказали ефикасност у борбеним условима.

Раније су Белорусија и Русија дефинисале приоритете у области вештачке интелигенције, укључујући омогућавање приступа белоруским стручњацима руским рачунарским капацитетима за обуку неуронских мрежа. Главни правци имплементације AI у производе војне намене су: пилотирани и беспилотни ваздухопловни комплекси различите намене; системи за радио-електронско извиђање, електронско ратовање и контрабатеријску борбу; аутоматизовани системи за управљање војском и оружјем, као и комплекси средстава за управљање и аутоматизацију.

Према извештајима прес-службе Државног војно-индустријског комитета, ударни беспилотни комплекс „Чекан-В” представља један од практичних примера имплементације AI технологија. Комплекс је опремљен системом техничког вида са елементима вештачке интелигенције, који обезбеђује аутоматско праћење и уништавање циљева. У оквиру даље модернизације планирана је интеграција аутономног навигационог система отпорног на ометање, заснованог на AI, што ће повећати отпорност и аутономију летелице.

Још један пример је интеграција беспилотних летелица у јединствени дигитални круг управљања ватром, што је реализовано у оквиру међувидовског аутоматизованог извиђачко-ударног система (МАРУС).

Може се констатовати да Белорусија и Русија активно развијају војну и технолошку интеграцију у сфери беспилотних летелица и примене вештачке интелигенције у оквиру Савезне државе. Кључни заједнички пројекти укључују изградњу производних капацитета, научно-истраживачких центара и одржавање редовних војних вежби. Улог се ставља на повећање борбеног потенцијала војске кроз брзу имплементацију развојних решења директно у јединице.

В.Т./Васељенска