Од инвестиција до смећа: како су Врховине постале симбол пропадања

Док Лика из године у годину остаје без становништва, све је више доказа који упућују на то да све то није само последица економије и заборава, већ и старог и добро познатог хрватског плана. Али да иронија живота буде већа, Срби из овог дела тренутне државне Хрватске наводе да у свему томе наводно учествује један Србин, Милорад Делић, начелник општине Врховине.

Делићев долазак у Хрватску није класична повратничка прича, јер такве су веома ретке. Делић је, према саговорницима нашег портала, иза себе је оставио бурну прошлост из деведесетих у Београду, обележену криминалом и насиљем. Наиме, након једног обрачуна, он је из болнице у Београду нестао под сумњивим околностима и убрзо се обрео у Хрватској, где му је, како се тврди, заштиту пружила тамошња служба безбедности. Од тада креће његов успон.

Данас, као начелник мале општине, влада са релативно скромном подршком бирача, односно у последњих неколико изборних циклуса био је једини кандидат и за његову победу на изборима био је довољан 351 глас, али уз очигледну контролу локалних токова. Наши саговорници, који су добро упознати са ситуацијом у општини Врховине, кажу да се у том месту систематски гуши свака озбиљна привредна активност, од дрвне индустрије која је од више од стотину запослених пала на 7-8. Иста прича је и са туризмом, а од дуго најављеног туристичког пројекта са базенима и урбаним вилама на 60 хектара земљишта, становници ове мале општине увучени су у причу са смећем које већ месецима тресе Хрватску. Франциска Додић као једна од осумњичених за 35.000 тона смећа у Госпићу имала је фирму баш у Врховинама и то у згради библиотеке и дечијег вртића. Дужи низ година баш та фирма регистрована на адреси библиотеке презентована је као највећи инвеститор који ће изградити туристичке капацитете који ће оживити ратом страдале Врховине. Резултат је, кажу, такав да Срби масовно одлазе, неки због лошег материјалног стања, али већина због сталног притиска усташке идеологије која једина цвета. Као доказ свему овом су званични статистички подаци Државног завода за статистику Хрватске по којим је у Врховинама 2011. године био 1381 становник, а 2021.године тај број пада на 653 становника. Никог ту и не изненађује податак да је пао само број Срба, а број Хрвата се повећао. У Врховинама је 2011. живело 1107 Срба да би за само 10 година тај број пао на 311 и свима је јасно да Срби са овог подручја трајно нестају.

Истовремено, оно што је посебно занимљиво у вези поменутог Делића, јесте да се његов близак рођак Д. Делић, доводи у вези са организацијом блокада по Србији, и уједно споном између хрватске службе и блокадера. Према сазнањима до којих су дошли саговорници нашег портала, Д.Делић од првог дана обојене револуције у Србије на свим друштвеним мрежама износи неистине и пропаганду против свих у Србији који не деле ставове блокадера и насилног преузимања власти у Србији.

Наши саговорници истичу да постоје основане сумње да ли се кроз те контакте са блокадерским вођама обезбеђује новац, логистика и заштита за активности које излазе из оквира спонтаног грађанског протеста. Истовремено, помиње се и својеврсни парадокс, док једни чланови породице у Београду делују у образовним и друштвеним круговима, други су повезани са много радикалнијим деловањем на терену, односно баш из Републике Хрватске. Већина објава су директне претње на које државни органи Републике Хрватске не реагују што само потврђује све наше досадашње наводе.

У последњих неколико месеци медији у Србији писали су више пута о улози хрватских безбедносних структура у протестима, што су потврдили и обавештајни извори. У појединим медијским и политичким круговима улога хрватских служби се означава као један од кључних логистичких ослонаца за организацију и координацију протеста у Србији. Као аргумент наводе се учестали контакти, кретање појединих актера преко границе без видљивих препрека, као и очигледна институционална заштита коју уживају, пре свега у одметнутом делу тужилачког система.

Ове тврдње иду корак даље и сугеришу постојање шире мреже у којој се преплићу политички интереси, безбедносне процене и оперативна подршка на терену. Према таквим интерпретацијама, логистика не подразумева само финансије, већ и комуникационе канале, безбедне тачке за састанке и координацију активности које се потом манифестују кроз протесте и блокаде.